Српски пчелар

тичњак згодно учврстити, а иразне пукотине треба свуда воском испунити. Кад смо у таквом ројчету однеговали матицу, онда сву пажњу треба да обратимо на то да нам се млада матица добро оплоди. Чим матица изађе из прогриженог матичњака добиће она одмах после три дана запалу и на лепом дану излетаће на спаривање. Кад се сретно оплодила после неколико дана отпочеће носити јаја и такову матицу можемо додавати другим копшицама које немају праве добре матице. Додавање матица у безматке или обезматичене кошнице бива на више начина. То стоји понајвише до тога у каквом се стадијуму налази обезматичена кошница и до тога, какова је матица коју хоћемо да додамо, да ли је стара или млада, да ли је оплођена или није. До свега тога стоји да ли ће пчеле нову матицу лако или теже или је неће никако ни примити. Ради разумнијег схваћања и бољег прегледа навешћу неколико правила у погледу додавања матица која су на искуству најбољих пчелара опробана. 1. Неоплођену матицу пчеле не примају, ако су пре ње оплођену имале. 2. Пчеле које матичњаке имају теже примају матицу, јер су се на матичњаке навикле. Стога треба све матичњаке нокварити и све легло повадити из кога би могле пчеле матичњаке правити. 3. Пчеле које немају ни матичњака ни легла примају лако матицу па и неоплођену. 4. Што је матица старија, тим је пчеле радије примају. 5. У туђој а особито празној копшици примају пчеле матицу радо и лако. 6. Дон су пчеле још узрујане, што матице немају а још матичњаке извеле нису, примају лако матицу. 7. Пчеле које имају назовиматицу (т. ј. такову пчелу која место матице носи јаја) примају теже матицу осим старе и истс расе. 8. Слабија друштва у кошници примају лакше матицу туђу него јака, а сасвим слаба примају и сакату матицу. 9. Матицу, која је исте расе са пчелама, примају пчеле лакше, него оне које су од друге расе. Када све то будемо имали на уму, тада ћемо моћи лако многе незгоде отклонити са пчелињака свога и свако ће моћи лако увидети какова је практична вредност залишних матица.

Васа Латинкић пчелар.

4