Српски пчелар

;дане пчеле немају мјсста него се по буџаци завуку, гдје зимп л пропадну. Јесење спајање уопће не трпе Линебуржанп. Они дакле спајају само за врпјеме ројпдбе, главне паше п докле још легло напредује. Кад ројевп изиду. онп нх одмах спајају, јер што прије, тијем боље. Како ројеви постоје њеколико дана и матпце почну носити јаја, како ројеви имају легла, одмах је теже и спајање. Ако се пчелар са спајањем задоцнио, онда мора добро пазити да се пчеле не покосе прп спајању. У том случају спајање бива у вече, јер дању се пчеле прпје покосе мислећп једне за друге да су туђипе. У вече то спајање бпва мирно, јер је стао рад и пчеле се смириле. Онај рој, којп хоћемо да додамо другом, нопрскаћемо здраво течним медом и то добро ћемо га попрскати, па ћемо га онда стрести на други рој у кошницу уједанпут. Тијем ће се пчеле у кошници поплашпти и збунити да не ће ударати на стресене пчеле, пего ће се одмах с њима опријатељити и лизати мед с њпх. Гдјекоји пчелари попрскају онај рој, ко.ји ће стрестп у другу кошнпцу, сланом водом. У г множаван,е кошница. Лпнебуржани не знају за слабице. Uoчетницп обичпо гријеше што свако ројче остављају желећи што прије подпћи пчелпњак. Али од тијех ројчића не може пчелар пмати никакве користи. Ако буде добра годива, највише ће бити од тијех ројчпћа, да ће се њешто опоравпти, а ако пак удари рђава година, онда је сасвпјем сигурно да пм се пчелар са њима и испчеларио, т. ј. сасвијем сигурно да ће та ројчад сва угинути и пчелар је тпјем започето нчеларење свршпо. Линебуржани таку ројчад зову зољина гнпјезда. Лпнебуржанпн не поноси се многим кошницама него многим јаким кошницама. Њихов је прпнцип: Држи само јака друштва, за пријесјед остављај само јаке кошнице са младом матицом, с доста меда, с добрим саћем и с добром кошницом. Ако нема добре пролетње паше све се то постизава спекулативним прихрањивањем као што је већ напријед казано. Првенац се о.тавља за себе и ако је вријеме непогодно појачава се другенцпма п трећенцима. Другенци п трећенци спајају се само да буду јака друштва. Што год доцнпје другенцп и трећенци изиду, то се све јачи праве. Кад се праве, спајају трећенци морају три четврт кошиице друштвом испунпти. Будућп да другенцп и трећенци имају младу неонлођену матицу, то се друштво њпхово здраво умањп док пм се матпп.а оплоди, зато другенце п трећенпе јаче праве него ирвенце. Обпчно се узима од маторке првенац п другенац. Ако би се маторка и даље хтјела ројпти и ако пусти трећенац, тај ће пчелар повратити маторцп натраг, јер маторка је кошница за мед, она ће пунптп аковчад медом. Дакле маторке морају бити јакс и не смију се сасвпјем изројити да ослабе. Оне морају ући јаке у главну пашу. Другенцп пак и трећенцп кад су јаки могу много нарадити. могу много меда сабрати док пм се матица ие оплоди, ако је добра иаша. Лпнебуржани гледе да што прије пзроје своје кошнице. То постизавају спекулатпвним прихрањивањем. Ако првенац пзиде у почетку маја, он не мора тако јак бити као онај, који је пзашао концем маја. Из тога пзлазп да рани

9