Српски пчелар

предузпматп искуцкавање и стресање у кошницу са саћем и медом,Мора се дакле чекати да се пчеле прво пшчисте. 2.) Кад пчелар у ирољеће или у јесен сумња о којој кошници да пије безматак, он ће искуцкати пчеле у празну кошницу, па ће се онда нотпуно моћп увјернти о правом стању те кошнице. 3). Пчеле су у својој кошници најслободније. У њој се јуначки бране против непријатеља. Кад пх пак стресеш у другу кошницу, одмах су иокорније п тише. Па тако исто прије ће примити другу матицу, ако пх прије пскуцкамо у празну кошницу. Искуцкавање је' особито потребно онда, ако хоћемо да додамо матицу народу, којем матица поси само трутовска јаја илп која пма назовпматицу. Да такп народп сугурно прпме матину нову, потребно пх је пскуцкатп у иразне кошнпце. 4. Гдјекоје маторке гдјекоје године не знају шта је доста с ројевпма. Изроје се тако, да напошљетку сасвијем ослабе, да нијесу ни за шта. Да бп дакле маторкама спрпјечио ројење, како изиде другенац, пчелар ће из ње пчеле пскуцкати, покидаће све матичњаке па ће у њу натраг опет стрести пчеле. 5. Иоред све пажње бпва да гдјекоје маторке ослабе. а помоћи пм се може, ако пз њих искуцкамо пчеле и ако искуцкамо првенце јаке па им измијенпмо кошнице тако да првенци дођу у кошнпце маторке а ичеле маторке у кошнпце првенаца. Тијем ће ојачати друштва маторке и пзједначиће. се ио снази са првенцима. 6. Искуцкавањем ичела препрпјечићемо ројење првенцима. Лппебуржанп оставе другенце и трећенце сасвијем слабе, па ако је добра паша а првенци хоће да се роје, они ће првенце искуцкати, а искуцкаће п малу ројчад. другенце п трећенце, па ће им измијенитп кошнице т. ј. ројче ће стрести у кошницу црвенца, а првенац ће стрести у кошпицу ројчета. Тијем ће ројчад ојачати и употријебиће пашу као п првенци. 7. Искуцкавају се пчеле и у јесен кад им је у кошницп шанатно саће илп сама кошнпца па хоћемо да пм дамо бољу кошницу са бољпм саћем за зимовање. На осовини роди мед, Ријетки су крајеви, у којима има иаше за пчеле преко цијеле годппе од ранога прољећа до мркле јесени. него ijm је у једном крају само црољетна паша, а у другом опет само јесења. Тако је и у Хановеранској. У једном је крају добра паша у прољеће, а у јесен опет нема. нпшта. Да бп пчеле пмале увијек пашеи да би се тијем дошло до користп. пренашају Лпнебуржани своје кошипце у прољеће почетком априла у оне крајеве, гдје има паше,. носе своје кошнице чак у Херцеговпну Брауншвајг и провинцију Саксонску, а јулија месеца носе их натраг на пустару линебуршку прво на хељду, па онда на вријесак. Линебуржанп већ вијековима нренашају своје кошнице с паше на пашу, зато су у том послу и ванредно вјешти да им нико не може ни близу доћп што се тога тпче. Прво пренашање бива у прољеће почетком априла. Пренашање кошница у ово врпјеме нпје тако опасно, јер у кошппцама тада

26