Српски пчелар

који су се бавили тим иитањем поближе, те од своје стране допринели доста бол>ем познавању установа правних из старог српежог доба. Исто толика је заслуга и Ђ. Даничића, чему најбоље за доказ служи његов ,Речник из књижевних старина." Код других народа стоји то друкчије, јер тамо се испитују установе из прошлих векова, па на њима уче, како треба и даље у законодавству наставити и што се слаже са народним правним схватањем, јер закон, који, рећи, поникне у средини народној, јесте прави одсјај мисли народних и само такав закон одговара нравним но.јмовима дотичног народа. Ево шта Маћејевски, познати пољски правник, негдањи проФесор у Варшавском универзитету, у својој „Историји Славенских права“ 6 на стр. VIII. и IX. за све Славене, па дакле и за Србе, вели : „Жалосна судбина славенских права зависила је од узрока, који су у целом делу овом, у колико је простор књиге доиуштао, наведени. Узроци су ови иричинили, да се о сачувању својих споменика слабо старајући се Словени нису трудили мудра народна установљења и законе, који су злобом људи и ненознавањем ствари у заборавност и ван употребљења доведени, обновити и новим животом подмладити. Они су место тога волели стране, рђаве и њима неприличне законе усвојити и тако су се унодобили човеку, који, имајући здрава и питателна јела, иста одбацујући ужива горко лишће и јела рђава“. Последица свега тога је, да Славени, па дакле и Срби. слабо познају своју правну прошлост, те је и „Славенска правна историја данас још једнако у повоју“ како згодно каже српски научењак Гига Гершић 7 . па с тога није ни лако изнети и пронаћи све оно, што је некад као закон важило. Истина но српским правним споменицима судећи већ у време Немање I. морало је бити шшсшмж закона. Тако у дииломи, коју је Немања I. као тадањи ~Симеонх мннр“ дао Хиландару (год. 1198—1199.) има доста правних одређења, која нам јасно доказују, да је већ у то доба било у српској држави нисаних закона. А расправљана су правна питања и у уговорима склапаним између српских владара и дубровачке републике. Све то дакле доказује, да је у Срба било писаних закона још ире Душановог законика. Ево шта вели о том српски научењак Ст. НоваковићА „Са свим су познате ствари, те их тога ради имамо само да напоменемо, да и о самим разним потребама специјално српскога живота има закона старијпх од Душанових. Манастирске хрисовуље, почињући од Немањине Хиландару, па свршујући са Душановом манастиру светога Арханђела код Призрена, имају 6 У преводу дра Н. Крстића (издање Матице Српске, год. 1856). 7 „Систом римскога приватнога права“ од Г. Гершића на стр. 165. 8 Душанов Законик од Ст. Новаковића на стр. XXVIII.