Српски пчелар

се замоли велеславна кр. жунанијска област да изволи позвати иодручне котарске области да основне школе у својим котаревима у Српску пчеларску задругу упишу и при свакој школи из опћинских средстава школски пчелињак подигну. Скупштина је једногласно закључила да се овај предлог одступи кр. жупанијској области а велеможни господин Драгутин Брнић кр. поджупан обећао је ? да ће радо горњи предлог препоручити свима опћинама у колико ови нису већ чланови од којег већ постојећег друштва. Мило нам је што смо бар овом приликом уверили се из речи самога кр. поджупана када је предлагачу одговарао: да пчеларство у Сријему лепо напредује и да заслужује сваке пажње.** Сваки сриски ичелар треба да је члан Сриске ичеларскв задруге у Руми. Помагати племенита и корисна друштва дужност је свакога, који год може помагати. Српска пчеларска задруга је врло корисно и врло племенито удружење, једино стручно удружење за пољску привреду, зато то удружење с правом може рачунати и на помоћ оних, који год могу и коме је стало до напретка тога друштва. Но у првом реду дужност је свакога срнскога пчелара да он помогне ово друштво, а не би смело бити ни једнога српскога пчегара, који не би био члан ове задруге. Ово кажем зато, што је она помоћ, која се тражи од свакога члана незнатна а када се узме да сваки члан за чланарину коју плати има још и личне добити, која далеко више вреди од чланарине, онда је право чудо да има много немарних и неродољубивих српских пчелара (ако се овим именом и могу назвати) који неће да се упишу као чланови ове задруге. Ако их од тога задржава себичност, жалеће ону малу чланарину, коју би као дарежљиви родољуби дужни били одмах дати, чудо је да од те себичности баш не виде ту свој интерес који би та себичност требала да помогне. Сваки члан има права да се користи свима добрима, којима друштво располаже, добива лист, који му доноси поуке, имаће прилике да преко друштва што пре и што боље уновчи свој мед и восак, имаће прилике да слуша добра предавања, да види изложбе, које ће га уна** Ова ревност и заузимање г. Сергија Попића заслужује признање и хвалу и у томе може послужити као пример многима. Г. Сергије Попић је члан одбора „Српске пчеларске задруге у Руми ; ‘ па се надамо да ће истом ревношћу и заузимањем настојавати уз остале одборнике да наша пчеларска задруга једном коракне у напред, да покаже живота. Ми смо у овом листу већ једном рекли да напредак друштва, и успех друштва највише стоји до одбора. Ако се чланови одбора у својим одборским седницама а и иначе буду заузимали за интересе овога младога друштва, ако буду настојавали да се друштво бројем чланова и материјално унапређује и ако буду пазили да се све у смислу друштвених правила тачно извршава тада ће ово друштво брзо одекочити и свој благотворан рад развити. Ми се тврдо уздамо да ће овако и бити, јер нам чланови одбора а особито неколицина својом ревношћу, озбиљним радом и својим положајем то обећавају.

43