Српски пчелар

Смеју ли се сви матичњаци покидати у плетарама после првог роја?

Иlво неколико иоследњих година беху врло мршаве за пчеле бар у мојим крајевима. За време цветања багрене (којих је доста овде) друштво се намножи и роји се. Изроји се маторка, па је и сама ослабила, а ројеви само они 7 који још ухвате багренов цвет, израде нешто, остали пак не израде ништа. Те кад би требало да снреме себи зимницу не израде ништа, и ројеви редовно пропадају још зими, а маторке, које се изројиле догурају до пролећа и онда, ако се не хране, врло многе умиру. Тако је било прошле године. Спајање ројева у јесен у плетарама држим за некорисно, јер и ако друштво буде јако, шта је хасне, кад нема чиме, да се преко зиме исхрани, а хранити их преко целе зиме и у пролеће, колико је незгодно толико држим да је и некорисно.Главно је дакле имати јаке кошнице, с којима се не ће кубурити, које се не ће морати хранити. Но и маторка, ако се на овим рђавим годинама изроји, ослабиће и она. Како би је дакле јаком очували. Ја говорим о плетарама. Питао сам неке старе кованџије, би ли смео подрезати кошницу, кад пусти први рој, и они сви листом слажу се, да се може подрезати т. ј. све матичњаке исећи. Кад сам их упозорио на ово, да би у томе случају остала та кошница без матице, јер je матора матица с ројем изашла, слатко су ми се насмејали: „О, господине, како можете тако мислити?!“ „Ал’, за бога, чујте; с првим ројем излази матора матица и то још пре 7 8 дана него што ће нова матица из матичњака изићи, па за тих неколико дана, копшица је без матице. Дакле кад бих све матичњаке посекао, мвтора је изишла, а младе сам посекао, тада бих упропастио целу кошницу.“ „Како можете тако говорити, одговарао ми је један стари пчелар, зар ја да идем из моје куће, а моји синови да остану у кући, они нека иду, а ја остајем. Тако је и код пчела младе магице излазе с ројевима а матора остаје, а то није истина, да * Зими се и не смију хранити, него рано у јесен и без сумње је корисно, ако не ћете да вам капитал пропадне. Гл. уредн.

61