Српски пчелар

па п Мухамеданци, штовали су пчелу и њезине нроизводе као дар Божји. Кроз приче свију тих народа, провлачи се као црвена нпт мишљење, да је пчела особити дар Божји. Код свију тих народа, био је мед редовно јело на столовима, разна су пића прављена од њега, болесници су се њиме лечили а и восак је био јако на цени ради разноврсне употребе. Код нас је међу тим доскора био мед готово са свим искључен из наших домова. Мед је све више уетупао места шећеру, а овај се увукао у наше домове, и данас газдује na столу, у кухињи, у подруму, крај колевке и болесничке постеље. Бољи је уступио место горему. Шећер, тај најљући непријатељ п противник меду, пстиснуо је сасвим мед из наших домова, а тпме и пчеларству задао смртни ударац; и ко зна, докле би са цчеларством дошли, да рацијонални пчелари не узеше нчеларство у обрану и да им уз то не прискочи наука особито кемија у помоћ. Од то доба доби пчеларство полета а мед поче се полагано повраћати у своје старе позиције, а то стога, што су кемијска испитивања показала, да је мед једини шећер, који ни најмање не терети органе за сваривање, јер је мед готов сварени шећер, којп одмах у крв натпу прелази; а обични тршчани шећер, мора прво да се у устима и стомаку свари т. ј. растори у воћни и грожђани шећер и тек по том прелази у крв нашу. Другим речима обичпи шећер помоћу сока у стомаку и соне киселине претвара се у мед и тек тада прелази као храна у тело човечје. Наука је показала, да мед храни и развија топлоту у нашем телу, а уз то не гакоди стомаку него напротив потпомаже варење. Физијолошко-кемијска пспитивања показала су, да је мед не само добар као храна него да је и лековит ради пчелињега отрова и етерских уља која се у њему налазе и ради којих се шећер са медом нигда мерити не може. За то треба да пам је мед сваки дан на нашем столу, јер он је, као што Др. Бернер каже, једна од

51