Српски пчелар
чему. На приједлог пчеларских друштава у Трансвалу и Оранжу обје владе тијех држава издале су закон да се само природни мед смије продавати. и сваки, који би продавао вјештачки мед, био бп кажњен на два мјесеца затвора. У томе су Бурп напреднији од нас, јер Чича Кригер не зна за шалу. Нердлиншке Bienen Zeitung, које је основао и уређивао заслужни пчелар Андрија Штид, послије љегове смрти славни пчелар Фогел и напошљетку двије и по године Дикел, излазиле су 55 година. У њима се водила борба око Ђерзонове теорије, у њима је та теорија и извојевана, у њима су највеће снаге радилс, као: Ђерзон, Берлепш, Фогел и славни проФесори Лајкарт и Сиболд, који су унијели Ђерзонову теорију у науку. Те новине подигле су и рашириле рацијонално пчеларство међу народ њемачки и другим народима отварали врата рацијоналнога пчеларења. И те новине послије 55 пуних година на уласку у 20 вијек престадоше излазити. А зашто? Зато што им је био уредник Дикел, који је за 2 и по године пунио ступце у њима једино својом на ваздуху основаном теоријом и осим те бљутаве хране никакве друге није могао наћи пчслар за себе. Пошљедица је тога била да су те новине остале без претплатника. Гл. је уредник „Српскога Пчелара и читао те новине 25 година са највећим задовољством и уживањем и данас га њека туга обузима кад види да те новине ирестају, с којима је он у руци усред својега пчелињака највеселије часове проводио. И те новине пропадоше с несноснога пискарања Диклова и његове у његовој глави непромозгане екпериментима непотврђене, јадне теорије. Престанак овијех новина није никаква грдна штета за пчеларе, јер Нијемциимају силесију пчеларских новина, али због успомене на славне сураднике њене и најглавнијега њсна сурадника још данас жива Ђерзона требале су се одржати и Нијемци нијесу требали дати да иропадну са ветрењасте главе једнога Дикла. Сиромах Дикел и његова теорија! Хоће ли когод од наше браће заплакати за Диклом и рећи његовој теорији : Вјечна јој памнтв!
80
Лретилата, огласи, рекламације, рукоииси и све што се тиче уредништва шаље се уредништву „Српсног Пчелара“ у Ср. Карловце? Претилату sa Србију ирима Пчеларско-воћарска задруга у Београду. За огласе и објаве плаћа се 12 Ф. од једног реда сптних слова а за жпг сваки пут по 60 Ф. Неплаћена се писма не прпмају. Рукописи се не враћају. Власници Јован Живановић и Иван Маширевић. Штампа Српске Манастирске Штампарије.