Српски пчелар

још затовољити не смемо, јер рацијонално пчеларство није још постало својина нашега народа. Зато ако хоћемо да рацијонално пчеларство подигнемо на онај степен, који му по праву припада и д$ пчеларство заузме достојно место међу осталим економским гранама, те да народ својски пригрли, треба почети из основа а то је од школе, дакле баш тамо ваља почети, где се данас најмање на пчеларство пажња обраћа. Пчеларство је још пасторче у нашим школама бар у Троједници. Да ли је у том погледу боље у Угарској не знам, јер у овај мах немам података при руци. Да пак са пчеларством у школама у Троједници стоји, као што сам рекао, увериће ее сваки, ко прегледа читанке за основне народне (нучке) школе код нас. Коме су те књиге познате, уверпће се, да се на пчеларство у нашим школама ништа не полаже; јер све оно што се у читанкама за Ш. и IV. разред налази, тако је слабо да није кадро децу добро ни упознати са природом и животом пчеле, а још мање омилити им пчеларство и одушевити их за ту узвишену и корисну забаву. У читанци за I. и 11. разред нема ништа о пчели осим неких песмица и причица, што је да рекнемо доста за први и други разред. Но тим више би се могли надати од читанака за Ш. и IV. разред, јер у тим разредима су деца већ развијенија, те су у стању разумети што би им се о пчели и пчеларству говорило. Међутим и ту налазимо на врло мршаве лекције (читања). У читанци за 111. разред још има нешто, јер се деца упознају са ројем; каже им се, да је рој састављен из матице, пчела радилица и трутова; за тим се говори како постаје мед, восак и т. д., дакле дају се деци најосновнији појмови о пчели премда доста магловити, јер се не каже шта је матица, шта пчела радилица шта ли трут, нити се износи бар спољашња разлика, између те три врсте пчела у роју. Можда ће когод рећи, да је то доста за децу у трећем разреду. Па рецимо дакле и ми да је доста. Али за то би имали права да од читанке за IV. разред очекујемо нешто више. Но љуто ћемо се у нади преварити, јер у њој нећемо наћи ни

67