Српски пчелар

ишти нека ти да пчеле које се одликовале вредноћсм. Свакп практични пчелар. који је дуже време пчеларио зна да су пчеле у неким копшицама вредније него неке у другим коШНИПама. (Наставиће се.)

Читуља.

Архимандрит Платон Телечки | српски пчелар умро је 1. (13.) фебруара о. г после дугога и тешкога боловања у Карловцима у 56. годинп живота. Читаоцима „Српскога Пчелара“ биће познато име покојника а и живот његов, јер у 5. бр. 11. године донео је „Срцски Пчелар“ живот и заслуге његове особпто као пчелара а уз то донео је и верну његову слику, Ко прочита тај животопис видеће да је и рацијонално пчеларство изгубило у покојнику одушевљена бранича. У најновије доба када се почело радити на увађању рацијоналног пчеларства у фрушкогорским манастирима, покојник је као настојатељ манастира Беочина одушевљено пропагирао рацијонанно пчеларство, речју а и примером, јер је почео у своме манаслиру оснивати такав пчелињак, који би за кратко време као узоран привлачио на себе пажњу многих и који би доносио манастиру знатне добити. Прошлога лета када се бавио одговорни уредник овога листа у ман. Беочину најбоље се показала љубав покојникова за пчеларство. Предавања су трајала седам дана, сваки дан редовно и савесно је слушао предавања и покојни архпмандрит па као добар и образован пчелар много је пута и сам тумачио што шта присутним слушаоцима. Пре предавања редовно је сабрао све чланове куће а и странце те их је својом слаткоречивошћу анимирао за пчеларство а после предавања стављао је на слушаоце иоједина питања, б којима се у предавању говорило. Тих седам пчеларских дана остаће без сумње свима присутнима дуго у живој успомени у којој неће лако избледети слика тада одушевљеног, љубљеног и предусретљивога, вреднога и савеснога настојатеља архимандрита Платона сада већ покојнога. Жалећи што се угасио живот овога доброга, савеснога,

94