Српски пчелар

језиком, непрестано говори своме пчелару ме љуби ил’ ме се окангР. Вел. Радинци

Ђорђе Коларовић.

Нешто о потрошњи меда и медовине у средњем веку.

ед и у средњем веку замењиваше шећер а медовина вино од меда уз неку врсту иива данашња алкохолна пића. Медовине, која је већ у сгарим германским скаскама била омиљено пиће богова и јунака, много се трошпла у свој северној половини Јевропе и поглавито су је радо пили имућнији становници градова грађани јер је она као јако пиће пристајала уз тешка јела становника на северу, те се није чудити шго медовина и дан данас има велику улогу у Данској и на Скандиванском полуотоку. Онамо се она продаје у стакленицама на великим сајмовима. У Немачкој, а и по свима северним јевропским државама кнезовп, вигези и грађани радо су се надметали ко ће моћи више попити медовине п гдекоји се од њпх не мало одликовао у тој „племенитој“ утакмпци. Колико се у оно време могло смаћи гога пића види се отуда што се у рајнским покрајинама за судије на дан суђења морао ириправити један аков медозине. Медовину као и ппво дужнп су бпли справљати држаоци баштина светске и црквене властеле и у име десетка давати је својим господарима. Ово је важило за северну Француску и Нидерланд на искрај осмога столећа. А да је 1050 год. било у обпљу медовине на горњој Лаби доста је да споменемо како су када је ватра букнула у граду Мајсену у Саксонској у недостатку ■ воде гасили ватру медовином, У Улму у Виртембершкој многи су се грађани бавпли справљањем медовине а и у разним градовима на обалама Ливланда и Нруске, као у Данциху и Риги беху многе творнице за медовину. * Топу Kellen „Katecliismus fiir Bienenziicliter etc.“

106