Српски пчелар

потврдила тек у наше дане, али ево изгледа да је то црква прије знала. 44. Кад у прољеће изидемо на какву ливаду, па погледамо на дивно шаренило разноврсних цвјетова, морамо сами себе запитати: Ко их обуче у тако дивно одијело, у какво се не обуче ни Соломун у свој својој слави? (Мат. 6. 29.). Па кад те обаспу балзамским мирисима, не ћеш ли заиитати: Ко им даде таке мирисе? Па кад им загледаш у љихове чашице, те ти засвијетли медљани сок у њима, не ћеш ли запитати: Ко им даде тај божански нектар ? Знам да ћеш при оваком погледу и на такво питање из дубине побожне душе своје запјеватл: Хвалите haia Господне! И заиста Бог их обуче у тако дивно одијело, Бог их обасу балзамским мирисима, Бог им наточи у чашице божапскога нектара. Али како је то Бог све дивно удесио и зашто је тако удесио, то су научници тек у наше дане показали и доказали. Они кажу: Пчелама треба да смо захвални што уживамо у љепоти разноврснога цвијећа кад изидемо у своје вртове; пчелама треба да захвалимо што нас у вртовима, на ливадама у шумама обасипљу балзамски мириси из шарених цвјетова разноврсних биљака, пчелама имамо да захвалимо што можемо сладити своје грло божанским нектаром, који нам пружа у чашицама својим разноврсно цвијеће, што можемо сладити грло своје оном слашћу, којом су сладили своје грло само богови на Олимпу као што њекад мишљаху Грци и Римљани. Пчелама треба да захвалимо за плодове, које нам биљке доносе. Јест, пчеле су заодјеле биље у тако дивно одијело, пчеле су их обасуле мирисом балзамским, пчела је нагонила биљку да јој у чашици својој слађани сок пружа. Јест, биљка не може бити без пчеле, а пчела не може бити без биљке. Што су њекад тек издалека слутили пјесници, то је данас потврђено иауком, Кад се поља у прољеће заодену биљем и кад бил>е у својем шаренилу стане свој балзамски мирис да расипа на све стране, а пчелице стану зузукати са једнога цвијета на други, таки призор мора раздрагати душу пјесничку и при таком је призору могла божанска искра слутње из душе пјесникове сијевнути и у ове се ријечи завити: Развио се пехар Ту је слаткп ирашак Мирисава цвета, Брала задуго: А ка њему пчела Та канда су и створени Весело долета. Једно за друго. Тако је Гете слутио у својој пјесничкој души о цвијету и пчели, а наука је то данас заиста и доказаза, да пчела не може бити без цвијета, а цвијет ни толико без пчеле.* 45. Пчелице драга! и твој је отров нама сладак, јер се људи њим ослобађају од ужасннх ревматичних болова. *) вид. Српски Пчелар од Јована Живановића.

123