Српски пчелар

посумњати, да су ту кошнпцу напале туђице или да је она наишла на добар мајдан потребних јој ствари, меда или рђе, било што се дочепала где год несклоњена меда, или што је надвладала какву слабицу, на твоме или туђем пчелињаку. Лет је дакле јачи и пред кошницом која краде и пред оном коју краду. Ако пред кошнпцом која има сувише живахан лет опазиш, да се. пчеле даве и чупају а многе и мртве пред летом леже, можеш бити сигуран, да је та кошница нападнута од туђица.** По црним ичелама не може се за сигурно знати, да ли је кошница напа днута или она напада, јер и туђице које излећу из нападнуте кошнице умазане су од меда и више пута отрцане (за то црне), као и оне које краду другу кошницу, те краденп мед у своју кошницу доиосе. Ако пак у време, када друге кошниие слабо излећу, у јутро рано и у вече касно, па и када киша ромиња, нека кошница нма не обпчно јак лет, а уз то не опазиш никакву борбу пред кошницом, него на против видиш да стражарице весело дочекују оне које долазе, пружају им своје рилице и лижу их са свију страна, тада можеш бити сигуран, да та кошница од друге краде. У почетку дакле није тешко познати која кошница краде и коју краду. Но ако пчелар допусти, да крађа букне по целом пчелињаку, тада је тешко разабратп. Нападнуту кошнпцу још је могуће познати по многим мртвпм пчелама, али крадљивице је већ теже наћи особито ако све кошнице имају добар лет, јер крађа се шири као ватра, па више кошница напада поједину. 5. Пчела радилица када долеће са паше у своју кошницу, тихо зуји а ноге држи скупљене, те чпм је пала' на седало, слободно улази у своју кошницу. Туђица пак зујп са свим друкчије и јаче, крила већма рашири а ноге опружп као трут кад лети, уз то не седа одма на седало нити улазп слободно у кошницу, већ облеће са свију страна око кошнице и тражп деру, куда би се могла провући у кошницу а да је стражарице не опазе. 6. Излећу ли из које кошнице сувпше рапо у јануару, фебруару и марту трутови, то је у тој кошнпцп трутовњача (матипа која леже трутове). Ако су трутови ситни као пчела, називамо их „дивља пчела“ а леже их редовно права матица, којој је нестало трутовска семена (сперме). Јесу лп пак трутови крупни, знак је да је у кошници навови матица т. ј. пчела која леже мушка (неоплоћена) јаја. Ваља ми приметити, да и назови матица може да леже дивљу пчелу, а то бива, када у кошницп нема трутовска саћа; за то, док се кошница не отвори, тешко је погодити ко дивљу пчелу леже, дали трутовњача или назови матица; осим, ако пчелар за сигурно зна, да да нема у кошници трутовс. саћа. Трутовп у априлу и мају значе, да нпје ројидба далеко. ** Под туђицом разуме се свака нчела која на другу кошницу насрће. Не мора дакле туђица бити пчела са туђег пчелињака, на против у највише случајева су туђице са твога пчелињака, јер твоје ће пчеле увек пре осетити на твоме пчелиљаку прилику за крађу, него пчеле са туђа пчелињака. -

126