Српски пчелар

пчеларске задруге“, ни претплатници „Српскога Пчелара", а. међу тим су чланови несрпских друштава“. Но није ми сада намера, о тој нашрј болести опширније говорити; него ћу да се осврнем на наше пчеларе, који радије пабирче по туђој пчеларској књижевности. а нису ни своју српску прочитали, а још мање схватили и разумели. Далеко је од мене помисао, да осуђујем пчелара којичита стране пчеларске књиге и новине. Напротив, морамо се радовати томе, јер тиме богатимо своје пчеларско знање и књижев ност. Ја знам да је за свакога пчелара, право уживање, читати разна пчеларска дела и радове, прави пчелар никада тога не може заситити. Али онај који хоће тек да се учи пчеларењу, мора у избору пчеларских дела бити обазрив. II Руси и Немци и Талијани и Енглези и Мађари и сви готово културни народи имају данас добрих пчеларских дела и своју пчсларску књижевност; али пчелар почетник мора знати, шта ће од свега изабрати да чита, па да од тога има корпсти. Јер, може нека књига ма како добро бити написана, па ипак не мора ине може све што је у њој речено, имати вредности за све крајеве и за све прилике где се пчелари. Оно што важи за пчелара у Немачкој не може у свему вредити за онога у Италији; или оно што је написао Енглез, не можемо ми у свему на своје прилике применити. Сваки пчелар писац пише према пчеларским приликама своје земље или свога краја. Не падају свуда главне паше у исто доба године, није клима свуда једнака. Свака земља и сваки крај има своју Флору, па према томе и своју пашу, своју врсту пчела, своје кошнице па и начин пчеларења. По томе дакле ни једна пчеларска књнга не може имати вредности за све крајеве света. Па за то ни наш пчелар, који хоће из страних пчеларских дела да се пчеларењу учи, не може све оно употребити, што је у појединим страним делима читао, па ма иста ма који пчелар написао. Често ће пчелар почетник читајући разна пчеларска дела наћи се у читавом лавиринту противуречја, а сам неће бити у стању разабрати, шта за њега има вредност а шта не, и местода добије јасна пчеларска знања, настаће код њега збрка: а често ће примењујући на праксу оно што је које где читао,. претрпети много и једа и штете а можда ратосиљати се и пчеларства, пре него што на прави пут дође.

146