Српски пчелар

таре са младим саћем не ваља нренашати јер се у илетари саће много лакше, изломи него у ђерзонци. Плетаре се најзгодније могу преносити на обраници ако се не носе далеко и то тако да висе на обраници као кад на земљи стоје т. ј. да су уста дсле окренута. Тако се могу преносити и плетаре са младим саћем. Да саће у плетари што чвршће стоји и да се не ломи при сеоби, врло је добро пробости кроз кошнину по средини у накрст два дрвета (крстак) пчеле ће утврдити саће за тај крстак и много ће чвршће стајати. Ројеви се пренашају у празним кошницама пре него што почну cahe градити. Главно је да имају доста ваздуха. Ко пази на сва ова изложена правила лако и безбрижно ће селити своје кошнице, а ко не буде пазио претрпеће штету ii изгубиће вољу да икада сели своје кошиице, чак неће марити ни за оно златно правило: „на осовини роди мед“. Одговорни уредник „Српскога Пчелара“ г. Иван Маширевић изненадио ме је у 8 броју „Српскога Пчелара“ чланком „Двадесетпетогодишњица пчеларскога рада Јована Живановића“. Ја то нијесам тражио, али сад не могу никуд, него да му кажем хвала, и како њему тако и свијем онијем пријатељима, који ми честиташе. Jobah Живановић.

Књижевност.

Изашао је у Смедереву 1. број недељнога економнога листа, који се зове „Пољопривреднин“- Одгвворни је уредник Владислав М. Петровић. Цена му је до краја ове године 4 динара.

Паби рци

Пчеларство у Австрији. Прву пчеларску задругу основао је парох Етл у Чешкој г. 1853. Он је и кошницу конструјисао. Задруга та има хиљаду чланова и зове 'се „Земаљска задруга за подизање нчеларства у Чешкој. Године 1898. било је у Австрији 72 главне задруге пчеларске са 500 подружница и 25000 чланова. Четири су највеће задруге: централна задруга у Бечу, њемачка централна задруга у Чешкој, чешка земаљска задруга у Прагу, пчеларска задруга у Лавову. Године 1869. био је у Австрији само један путник учитељ, покојни Карло Гатер, који је уређивао Bienen Vater-a. Од год. 1898 има 18 путника учитеља. Прву пчеларску школу основао ie Лубиницки у Преми-

150