Српски пчелар

шта да се могу витлати за природним ројевима по три недјеље дана. Гдје пада главна uania у прољеке, ту прави пчелар, који разумије пчеларење потпуно, не смије се ни ослањати на природне ројеве, јер се природни ројеви обично закасне, па онда не могу ни за зиму себи сабрати меда колико треба, а још мање да могу оставити и пчелару сувишка у меду. Гдје дакле пада паша главна у прољеке, ту мора пчелар рано своје кошнице изројити прије природнога ројења, ако мисли од њих имати какве користи. Прави пчелар ројиће онолико, колико му треба ројева, ројиће онда кад треба да роји да му могу ројеви употријебити главну пашу. А све то може пзвести само вјештачким ројењем. Гдје паша главна пада у прољеће, ту мора пчелар вјештачки ројитп, иначе не може имати никакве користи и чекајући па природне ројеве може свој пчелињак и упропастити особито ако се ослони на природу и пусти на вољу да се кошнице роје кад хоће и колико хоће, Све то мора пчелар а и може удесити онако како је по њега боље како ће из својега пчелињака извући што више корпстп. Гл. уредник.

Како су стари Словенци (Крањци) правили медовину или шербет.

ПроФ. М ојо Медић [Загреб]

ирвоме свеску дјела „Die Ehre des Herzogthums Krain* (Љубљава-Нирнберг 1689.) описао je Јанез Б. Валвазор, како су у Крањској прије 211 година правили медовину. Надам се, да ће овај опис занимати српске пчеларе; а уједно мислим, е he се наћи међу њима који па ће га опробати, т. ј. да ће по њему градити медовину, како бисмо се увјерили, да ли је све онако, као што се ту каже. Тај опис гласи овако: „Како у Крањској тече изобилно мед, види се добро и по томе, што је он врло јевтин; нек се зна, да се једна фунта меда продаје ту по 2 крајцаре, па и још да је њешто мало јевтинији. Али се много меда

141