Српски пчелар

пијанчине што прије пољубе челом земљу, а узносећи га и гладе браду и мљешћу (по Вуку рекло би се: мљешшу) устима, као да су се частили небеским нектаром илп амвросијом. Овака се медовина пије по томе много лакше од оне, што је праве лицидери, будућп да њихова има укус од мпрођије, те је више налпк на какав апотекарски напитак, а не на пиће што се износи на сто (астал). Премда већ у Љубљани праве лицидери мирођијске медовине, ипак је точе врло мало, јер се сељачка или словепска медовина пије радије од тако зване њемачке медовине.“

Шта треба пчелар почетник прво да прочита.

Ђорђе Коларовић [В. Радинци]

„Lern’ zuerst das Nahe tiichtig-, Bevor dir wird das Ferne wichtig.“ оворећи у једноме чланку о томе, како онај који хоће са успехом и коришћу да пчелари, треба да добро нроучи теорију пчеларства, навео сам и неке књиге из наше нове пчеларске књижевности, из којих ће пчелар почетник, брзо и лако упознати пчелу и њезину природу, а уз то читањем научити, како се сви послови око пчела дакле у кошници и пчелињаку обављају. Тада сам препоручио почетнику да прочита „Пчеларство“ од И. Маширевића, „Српског Пчелара“ од Ј. Живановића и „Пчеларску библијотеку“. Препоручујући та дела пчелару почетнику, намера ми је била, да му за јевтине новце пружим вајбоља пчеларска дела, из којих ће за кратко време без велике муке, тумарања и пабирчења по страној ичеларској литератури, моћи научити како се пчелари у опће, а особито са кошницом проФ. Ј. Живановића, која се сваким даном све већма шири међу пчеларима а особито у нашем народу. Када сам дакле споменуту лектиру препоручио свакоме Србину, који је рад да постане пчелар, није ми ни на крај па-

144