Српски пчелар

2. Матица се спарује или оплођава као и свака животиња. Али матица може као још по нека врста животиња да носи јаја, ма да није оплођена, дакле пре спаривања; и из тих јаја легу се живи створови и и то сами мужјаци трутови.* 3. Матица се спарује са трутом ито не у кошнници, него у лету дакле у ваздуху. За то, кад би млада матица имала саката или повређена крила, те не би била кадра летети, та се не би могла ни оплодити. 4. Матица се снарује један пут у веку и остаје за цела века оплођена, јер задржи у једној кесици у своме телу (семењачи) трутовско семе. Док траје тога семена у семењачи матица је добра, када се пак ово истроши, матица више не ваља. Тврде да плодовитост матице може да траје до 5 годипа, но впше пута је нестаје и раније, за то пчелари пе грпе у својим кошницама старије матице од 3 године. 5. Спарена дакле оплођена матица леже две врсте јаја: једна оплођена из којих постају пчеле радилице и младе матице, а друга неоплођена из којих постају сами трутови. Када матица дође над пчелињу ћелицу или јматичњак, оиа попрска јаје трутовским семеиом и тиме је то јаје претворено у женско т. ј. из њега ће се нзлећи пчела или матица. Када пак дође матица иад трутовску ћелицу, тада не прска јаје ничим, него га снесе у ћелицу онако какво се је одвалило са јајњака, ово је јаје мушко из кога се излеже увек трут. 6. Пошто се матица спарује ван кошнице у ваздуху, то јој треба леп сунчан и топао дан (барем 20R°). 7. Главно време за спаривање матица јесте ројидба. Но матице се могу оплодити и пре ројидбе у пролеће када већ трутови излећу, а и после ројидбе, док трутова има и док трају, лепи и топли дани. Ма да се матице могу спарити и оплодити пре и после ројидбе, док трутови излећу и трају лепи дани; ипак није за пчелара све једно, кад ће му се матица оплодити. ** Постајање живих створова из јајета које није оплођеио мушким емесном зове се у науци иартеногенеза. (Сри. Пчел. од Ј. Жив. ст. 66.)

1 54