Српски пчелар

те изложбе. Птеле не граде саће у стакленом звону баш радо, јер због глатке површине не могу да се при грађењу саћа у клупче хватају, зато обично и граде у звопу саће од доле горе. Да буде лакше одвојити стаклено звоно од кошница кад га ичеле испуне треба испод звона метнути неколико танких дашчица. Осим тога треба знати да се стаклено звоно мора споља покрити чиме год да светлост не допире унутра, јер пчеле у кошницп не трпе светлост. Кад не би то учинили, оне би саме измазале изнутра звоно лемом и воском.

Додатак „Српском Рјечнику за кованџије.“

Огњановићеву „Јавору“ за годину 1877. објавио је г. проФ. Јован ЖивановиК „Српски Рјечник за кованџиje.u Овакови су нам „Рјечници* потребни за сваку струку науке и привреде, па како је многопоштована г. писац и послије тога радио много на пчеларској књижвености, било би од велике користи особито млађим пчеларима, кад бисмо у овоме листу добили ново издање тога „Рјечника." Можда би добро било, кад би се у њ попримиле све ријечи, које се употребљавају и при прерађивању воска и меда; но тако he се за цијело најлакше прибрати и све синонимне ријечи. Мећући • овај свој приједлог славноме уредништву „Српскога Пчелара“ што топлије на срце, ево ћу за овај пут њеколико зрнаца да придодам оној грађи његовој, којом ће се моћи и позна покољења служити посве добро. Восноделар. Овако се зову људи, који раде воском. Уз коју ријеч не стоји изријеком од куда је, ту сам чуо у Земуну као и ову. Дријемеж. У „Чича Срећкову Листу и (за год. 1847.) помиње се „дријемеж зимовни“ код пчела (стр. 50.), а мало прије читасмо, да се пчеле иробуде. кад лијеска ресу пусти и дријепак цвејта. Зимниште. То је „мјесто у кошници, гдје зимују

159