Српски пчелар

када му на пчелињаку први пут зазуји благословена справа славнога Хрушке и из ње пстеку злаћане струје прекрасна меда. Што је ратару и виноградару берба, то је пчелару истресање меда. Разлика је само у томе, што они први беру једанпут у години, а пчелар ужива ту срећу више пута преко године. Јер, од како је пчеларски свет усрећен ђерзоновом кошницом, берлепгпевим оквиром и Фрушкином центриФугалном справом, названом центриФугалком или истресаљком, од то доба не мора пчелар да чека до јесени бербу на своме пчелињаку. ЦентриФугална справа удвостручила је вредност ђерзоновој кошници, учинила је, да је истресање меда право задовољство и весеље за сваког пчелара, јер пчелар пе мора випте са сузом у очима да долази до меда. Док је пчеларска берба за пчелара стара кова био посао колико радостан толико и жалостан, јер није могуће ■било доћи до меда а да није пре своје миле и вредне радилице страшном смрћу потаманио. Данас је истресање меда посао пун весеља за пчелара, јер поред тота што више пута преко године пуни своје судове златним соком пчелињим, његове миле пчелице остају здраве и веселе. Па пошто се налазимо у средини доба, када треба да се јека центриФугалке разлеже на све стране, држим да ће добро доћи пчелару почетнику, ако о истресању меда мало опширније проговорим. Истресање меда је доста тежак посао за почетника, кога треба као и сваки други посао знати и умети као што треба урадити, јер није забадава речено : „боље умети него имати“. Можда ни један други посао на пчелињаку не карактерише боље пчелара, него истресање меда. Хоћеш ли да познаш, ко је какав ичелар, отиди му на пчелињак када истреса мед; па гледај, како вади оквире из кошница, како стреса пчеле, које оквире и колико вади, да су ти пчелари погодили и наше мишљење и ми честитамо г. Коларовику да су не само његови чланци из пчеларства добри по садржини и да стоје на висини данашње науке него да је стекао и особиту рутину у излагању својих мисли да га мора сваки пчелар разумјети, а при том му је још и језик српски коректан и лак. Гл. уредник.

187