Српски пчелар

ћавати ичеларство и тиме номагати конгресу да постизава своју сврху. Пресветли Господин ноздрављен је дуготрајним клицањем iiiTO је био зпак велике радости пчелара који су стекли тако одушевљеног и моћнога пријатеља. По томе приступило се избору председника и конгреснога одбора те су аклемацијом изабрани за иредседника: Александар пл. Крајчовиб нар. заступник, за иодиредседника: ироФ. Јован ЖивановиН, за тајника: Фран>а ТИ.тигелмајер за благајника: Август Матош за одборнике: др Јован ШевиЛ, Ђуро пл. ИлиН и Иван МаширевиК,. Пошто се председник конгреса велеможни г. Александар пл, Крајчовић захвалио на одликовању кратким и лепим говором, у коме је обећао да ће и он колико може особито као народни заступник порадити у прилог пчеларству, заузме председничко место и позове чланове да пређу на дневни ред и то на тачку: „иредлози“. Г. Марко Шаула изнео је предлог да конгрес подастре високој кр. зем. влади молбу ради повишења годишње припомоћи „Српској пчеларској задрузи у Руми“ и „Пчеларском друштву у Вуковару“. Конгрес је једнодушно' прихватио овај предлог а одбор конгреса ће предлог извести. Како није било више предлога председник умоли предаваче да по програму изволе држати своја предавања. Свршиће се. Одг. уредник.

Књижевност.

*** Добилп смо ,Један спасоносан предлог пријатељима нашега народа“ датиран у Карловцима од „0. Г. JI. иријатељима народа“ штампан на великом табаку, у коме предлагач износи пред наше свештенетво и учитељство предлог „да по својим опћинама преко зпмских месеци оснују вечерње састанке недељне и празнпчне ради међусобног поучавања у најглавнијим верским и моралним истпнама, у разумевању црквенога богослужења, у малом и великом појању и у основама правила црквенога, у родољубљу и домољубљу, у начину васпитања деце, у српској историји, књижевности и у другпм корисним гранама науке и вештине, у иривредним и друштвеним иитанима, као : у ичеларству, виноградарству, вртарству, млекарству о занатима, о раду и уштеди, о грађанским јавнпма и приватнима правима и дужностима о земљорадничким, женским, занатлијским, млекарским, „госиодарским“ и др. задругама, о разним културним тековинама п потребама и у науци о чувању здравља. Уз то предлагач износи и начин у прилог остварења горњега програма п ставља у изглед где бисмо ми бплп кад бисмо се трудилп да сврху тих састанака постигнемо. Предлог је пун ватренога одушевљења, које данас мало њих загрева, тако за опће добро, потекао је

45