Српски пчелар

бице 10 пчела, према томе преко дана за 16 сахата излеће из јаке кошнице 480.800 ичела а из слабице 9600. Еолика је то разлика само у једном дану а где је за неколико дана па још у време главне паше! Тако исто се види вредност јакпх друштава из овога рачуна Цел. Шахингера:

Па и ако је ово у главноме познато сваком искуснијем пчелару, држим да се ппак не треба чудити неискусним пчеларима што брзо не увпде вредност и претежност јаких друштава а недостатке слабпх друштава. јер ја сам уверен да је мало почетника којп знају оценити како треба, која је кошница јака а која је слаба п ако зна из пчеларских књига чак и број пчела колики треба да је у јаке копшице а колики је у слабе. Кад кажем да почетник не зна оценити која је кошница јака илп слаба разуме се да не мислим у крајњој мери слабу пли јаку кошницу. Ја сам уверен да се ни ми овде колико нас је пчелара, не би баш лако сложили у томе, шта ко разуме под јаким друштвом. То би најбоље доказале наше кошнице, јер док би у одређено доба године нашли на пчелињаку једнога или друтога од нас мсжда велике по волумену кошнице пуне народа да све кипте пчеле, дотле би нашли код некога мање, можда и у пола мање по волумену кошнице, па и те да нису пуне а ипак мисли дотичан пчелар да су му кошнице добре. Но да не заилазимо по нашим пчелињацима ево како се различито о томе мисли у пчеларском свету. Што се тиче величине кошница по унутарњем обиму најбољи светски ичелари се не слажу, не узимајући у обзир прп томе климатичне захтеве појединих крајева. Тако неки знаменити француски пчелари уредници два најбоља пчеларска листа, име пм је Abbe Voirnot и Е. Sevalle тврде да пло-

донесе килограма меда: једно друштво од пчела: за 1 дан у време гл. паше: преко године 20.000 i/i 0 30.000 3 / ( 4 40.000 2 10 50.000 3 25 а скоро у обратној пропорцији троши друшто од преко зиме килограма меда: 20.000 8 30.000 9 40.000 10 50.000 11

37