Српски пчелар

чим разумљивији и да тим тачније одговоримо и на ово важно питање. За пчеларе је наравно горе расправљена оплодња дрвећа или билина помоћу пчела сасвим нузгредна ствар, њему је у првом реду стало до меда, од кога то и јест његова највећа корист од пчеларења. А ради меда пчеларити, увијек се исплати, јербо добра задруга, ако је само иоле пролеће и лето уједној години повољно, а још уз то мало иовољан крај, носи и преобилну залиху меда, тако, да она може пчелару пет шестина и више од наношенога меда препустити, а њој још за презимљење доста остаје (9 —l2 kg.). У добром крају, у повољној години може разборит пчелар од једнога пчелца (једне задруге) до јесени (у једној години) добити попријечно преко 20 kg. меда. Многим ће то бити за стално и невјеројетно, ну ипак је тому тако, јербо ће вам многи пчелар устврдити, да је он и 50 kg. од једнога пчелца добио. А пчелари нијесу за стално —• ловци! Лијеп и чист мед, био он у бијелом саћу или врцан, увијек ће се добро уновчити, а дио од њега остаће и код куће за домаћу упорабу. Мед није нипошто ваљда само нека сувишна посластица или облизак; мед, сакупљен пчелама из цвијетних вјенчића, у истину је божји дар, те је и многострано прокушаним лијеком разноликих болести, а уз то изврсним, здравим и врло корисним јелом особито за дјецу. 0 воску не ћемо ништа говорити. Који пчелар продаје восак, тај редовито слабо продаје меда. Тко својим пчелицима даде за 1 килу више саћа (ма и умјетнога, то се баш и препоручује, а данас у велико код рационалнога пчеларства практицира), тај ће сабрати мал не за 20 kg. више меда. Пчеларство пружа нам поврх тога још и моралну вриједност; уздржава човјека од разних злих навика, као н. пр. од пијанства. Међу правим пчеларима наћи ћете мало пијанаца. Пчелару који би био пијанац, стоји пчеларење одмах већ на почетку на лошим ногама. Пијанци не имају ни смисла за пчеларење. Сама пчела не мари за пијанце. Насупрот, наћи ћемо међу пчеларима људе, који су често пута прије тога били загрезли на странпутице, док их ово није од тога уздржало. Многи се научи од пчеле реду, у кратко: пчеларење уздржаје човјека у благости ћуди и срца и у тријезности. Пчелари драги! Негујте пчеларство, јер тиме гајитс и воће, а ви воћари гајите воћке, јер тиме његујете и пчеларство или боље гојите и његујте једно и друго, јер пчеле користе воћкама, а воћке опет пчелама а обоје опет само вама нама што више свима, јер који и не ужива меда ни воћа љуби могуће- „медена усташца“. А помислите си још уз то мален вртић, па био он ма и како мален, само у њему лијепи пчелињак, плодне воћке и медна усташца ето вам раја већ на земљи! А то може бар сватко имати, ткогод има самомали комадић врта.

40