Српски пчелар

белом бојом, јер од светле боје одбијају се сунчани зраци, па као што човек не може да гледа онда у кошнице, јер му засене очи, тако и пчелама кад се враћају с иаше засене очи, па у место да се спусте на лето, врло често се сиротице изгрувају о кошницу и падају као да се онесвестиле. Према томе не ваља бојадисати кошнице ни врло угаситим бојама, а не ваља ни одвише светлим бојама. Најбоље је бојадисати бојама, које су сличне природном дрвету, или даске памазати т. зв. карболинеумом, који импрегнира дрво и сачува га од трухлежа као и од расушивања а боја даске јеава се промени. Или, од боја понајбоље одговара природној боји дрвета жута боја, јер она најмање има она рђава својства која имају врло угасите и одвише светле боје. Шго мисле пак неки да је добро сваку кошницу обојадисати другом бојом и тиме је обележити за разлику од других, то нема смисла, јер прво одвпше шарен пчелињак не одговара ничијем укусу, а друго разним бојама се изазову напр с д наведене последице. Најпосле треба знати да пчеле не разазнају своје кошпице по изгледу спољашњем него по оном месту где стоје. То се може сваки уверити, ако премести коју кошницу, iia на њено место метне кошницу друкчије боје. Пчеле ће улазити у ту кошницу која је стављена на место старе ма да је друге боје. Сад је време да се приправљају кошпице за пролеке и лето па ће добро бити да пчелари зпају и за ово. 0д г. у р ед н и к.

О оквиру.

на скупштини „Српске пчеларске задруге у Руми ” држаној у Ст. Пазуви 16. (29.) августа 1901.

Предавао Марко Шаула

(Свршетак.) У северннм крајевима, где је клима много оштрија и зима много дуља, него код нас, не праве велике оквире из разлога, које сам напред навео, него су им кошнице таке конштрукције, да су у њима два реда оквира, једни над другима, тако, да пчеле немају потребе у зиму прелазити с оквира на оквир. Они

74