Српски пчелар

то није ова уш опасна по пчелу као што се дотле држало и као што неки пчелари и дапас држе ; него је само несносна и досадна ради њезипе веселе природе и трчања по гребену матице и пчеле. Да пчелиња уш није паразит, може и ако као слабији доказ лослужити и то, што је пчелиња уш кадаје упоредимо са пчелом тако велика, да када би се хранила крвљу матице или пчеле, морале би ове набрзо угинути, а на то се пчелари не туже. Dr. Donhof каже, да је на једној матици пашао 187 ових ушију (!) Ја држим, да би матица на којој кипте толике уши, морала за најкраће време угинути. Истаћи овде морам да је и г. проФ. Живановић на 203 стр. свога пчелара, који је изашао пре иснитивања Dr. Balirts а рекао за пчелпњу уш да ичеле“, а не да им је по живот опасна. 110 моме немеродавном мишљењу, може и то послужити као једап доказ, да пчелиња уш није паразит, што се она најрадије задржава на нагруднику, дакле на оном делу пчелињега тела који је најтврђом хитин-кором покривен. Да је пчелиња уш паразит, она би тражила најмекша места тела пчелињега, па би се као што чине други паразити, упијала између прстенова трбуха, или између главе и нагрудника, или нагрудника и трбуха, а не би седела на нагруднику. Пчелиња уш најрадије се хвата на матицу и младе пчеле, ваљда за то, што матица готово нигда, а младе ичеле за дуго не излећу из кошнице. Ко хоће да се осигура од ове налепе, нека пази да му патоси и даске под кошницама буду чисте од труња у коме се као што је напред казано задржавају ларве и чахурице па и младе пчелиње уши, које се још нису пчеле дочепале. Lehzen каже, да није нигда у кошницама Линебуржана опазио пчелиње уши; ато ће бити за то што Линебуржани, од пролећа па до јесени, сваки дан чисте даске под својим кошницама. Као лекове против пчелиње уши препоручивили су раније дим од дувана, а за тим да се у тернетин умочена крпа меће на патос кошнице. Но у најновије време

71