Српски пчелар

прихрањивање брашном. Даље, треба ичелар да води добро рачун о меду у кошницама, јер сада треба пчелама много више меда, него у прошлим зимњим месецима; за то, ако из својих бележака види, да је којој кошници мед на измак, треба да јој дода, да не би одлажући од дапа до дана, нашао једнога дана све пчеле мртве. Нека, се не вара пчелар и не тешка тиме, што су му пчеле највсћу зиму претавориле, јер баш март и април потамане највише кошница у неопрезна пчелара. Не треба се ослањати и много рачунати на оно мало цвета што га у ово доба има, јер то није паша него само пабирчење. Врло су ретки крајеви, где већ у марту има добре паше. Што је паша слабија, тим пре хоће да се појаве на пчелињацима немили гости туђице. За то, не само сада, него целе године чим паша удари натраг, ваља лета стеснити, да би стражарице лакше могле сузбити навалу туђица. То је прво и најглавније правило за сузбијање туђица. У пчелара чије кошнице нису испуцане, те пчеле не могу излазити и улазити на другу страну осим на лето; који не просипа мед по пчелињаку и не оставља за дуго отворене кошнице, а уз то удешава лета према паши, не ће нигда туђице отети маха. Што је кошница слабија, тим лето нека је тешње. Туђице се не појављују на једанпут као рој, него У почетку насрће једна по једна пчела на туђе лето, не буду ли ове сузбијене купи их се све више и више. Туђица се позна по немирном лету и опруженим ногама, а трут држи више усправно него положено. Док радилица кад дође из поља, пада прво на седало, па за тим умили у лето, дотле туђица немирно облеће кошницу са свију страна тражећи деру да се увуче у кошинцу, не пође ли јој то за руком покушава да стрелимице улети унутра у лето. Да неку кошницу узнемирују туђице, познаће пчелар по стражарницама, јер на лету на које нападају туђице стража је много јача и раздражена. Чим ово пчелар опази. први посао нека му је да стесни лето. Ако нека кошница има сувише јак лет, док остале кошнице мирују н. пр. у јутро рано и у вече, а уз то нађе се пред кошницом мртвих пчела, знак је да кошницу нападају туђице. У том случају добро је лето стеспити тако, да само по једна пчела може пролазити и то не само на нападнутој, него лево и десно на суседним кошницама. Врло је добро, пред кошницом на коју.туђице наваљују, правити дим од мокре сламе, плеве итд. само при том послу ваља пазити, да ветар не тера дим у лето напапнуте кошнице, јер би твме сузбили стражарице и отворили пут туђицама. Поспемо ли брашном или гипсом пчеле које излећу из нападнуте кошнице, дознаћемо одакле су туђице. Ако су туђице из наше које кошнице, што обично и бива, добро је кошницу која напада метнути на место оне, која је нападнута, а ову на њено место. Ако туђице почну са већом силом наваљивати, треба