Српски пчелар

су били лишени ропства, а морали су данак давати у воску. А био је обичај да су казнили за мање преступе давањем воска црквама. Шта се из тога види ? Видимо да је продукција воска у средњем веку на највећем степену стајала. У трговини је восак заузимао прво место. На све стране отворени су сајмови за мед и восак као у Аугсбургу, Нирнбергу, ФранкФурту, Регнсбургу, Бечу и Прагу. Грдна количина меда и воска извозила се из Немачке преко Хамбурга у Шпанију, а извозили су га и за Сирвју и Налестину и то преко доње Аустрије на Цариград. Пре проналаска штампе и папира восак су највише употребљавали као матерајал за писање. У неким местима по Виртембершкој све до 1500 год. употребљавали су сељаци и трговци таблице превучене воском, у које су своје примитке и издатке савесно уводили. До данашњег дана има сачуваних таблица већег и мањег Формата, што се као старина особита реткост чувају по манастирима и дворским књижницама. У државној архиви у Хагу налазе се још и данас такове таблице сачуване, у којима су урезани бројеви о примању и издавању. Ове сам ретке изнео пред вас драги читаоци „Српског Пчелара“ да вас уверим како је восак у давнини познат и цењен, и зашта су га све најстарији народи употребљавали. Овде ми се и нехотице намеће питање, да ли су и Срби ценили мед и восак у давнини? 0 овоме могао бих носебну расправу написати, но пошто то не бих ни умео онако написати, као што је то већ са великим трудом и богатим познавањем наших старина написао господ. Јован Живановић проФесор у монументалној књизи својој „Српскп Пчелар“ у својој научној расправи у Срба“, ко хоће да чита тамо ће наћи, а ја ћу се махнути работе те. Српска црква православна потпомагала је подстицала од вајкада пчеларење, јер у њој смејаше горети само свеће de operibus арит од труда и рада пчелињега. Сриски владаоци поклањали су грдне пчелињаке са засеоцима црквама и мапастирима; отац св. Саве Немања

89