Српски пчелар

презимљавање. Стога се зими кошнице чувају или у јамама, тим гробницама савременог пчеларства, илп где било по шуоама, коморама таванима, амбаровима и подрумима. С тога погине зими скоро трећина кошница Само у пензенској губернији угине сваке године око 70000 кошница, тако да, рачунајући кошницу по 5 рубаља, народ тиме губи до 350000 рубаља Губици по свој Русији износе свакако до пеколико милијуна. Опасност та од зиме и ‘Ванредни расходи, присили често многе пчеларе, да с јесени продаду своје кошнице у бесцење, а ко их једном прода, тај ретко кад, да се опет кадгод после лати пчеларења. Изложивши све то, Попов је нрепоручио, да министарство или уберније подижу, у крајевима где је пчеларство развијено, зграде у којима би се кошнице иреко зиме сместиле и сретно презимети могле. Уз то, да се кошнице и осигурају, те да у случају смрти њихове господар њихов добије извесну одштету. Такса за осигурање не би смела бити велика, s могла би се плаћати и продуктима пчеларства. Раеход око подизања тих зграда за презимљавање могао би се брзо нодмирити таксама, које би имао сваки господар за своје кошнице платити. Те би зграде могле имати још и други значај; наиме, ту би сељани пчелари упознати се могли са савршенијим типовима кошница и о начину пчеларења с њима. Овај пројекат Попова имао је много приговора, те га конгрес није усвојио. Пчелар Коска читао је реФерат о прибалтијској пчели у свези са вештачким саћем. А конгрес је поверио нриват-доценту московског универзитета Кожевникову, да исппта размер и својства те пчеле, као и уопће паралелна својства свих врста пчела, а како би се сигурно знало, које су врсте пчела најбоље. Изабрана је била нарочита комисија, која је имала да донесе предлог о правима и дужностима пчелара. Она је то и учинила предложивши у главном ово: свако може подизати пчелињак сасвим слободно без тражења какове дозволе; кошнице пмају бити удаљене од станова најмање 5 хвати; у градовима и летиштима пчелињаци морају бити ограђени оградом, која не сме бити нижа од 1 хвата; господари пчелињака дужни су дати извесну одштету оним особама, којима би њихове пчеле вреда нанеле. Решено је још поред многих других ситнијих предмета, умолити министарство за пољску привреду и државних имања, да поткрепи молбу конгреса пред министарством Финанеије о асигнацији срестава за научно. изучавање начина варења меда. Примљен је предлог проФесора С. П. Глазената, да се конгрес обрати старатељствима о народној трезвености и пчеларским дриштвима са молбом, да распишу стечајеве на народне брошуре с илустрацијама о пчеларству. У знак благодарности министру за пољску привреду и државних имања, за изражену спремност да потпомогне остварење резолуција конгреса и већ указану пажњу према пче-

122