Српски пчелар
Narod.no gospodarstvo. Dne 13. o. mj. držao je u Varaždinu g. Mijo pl. Kos. učitelj iz Imbriovca (kraj Legrada) predavanje o pčelarstru. Gospodin Kos predaje sigurno; on imade red, kojim govori i što govori. Vrlo zgodnim načinom predočio je razliku izmedju pčelarstva sa nepokretnim saćem u pčelarstva sa pokretnim saćem. Vrlo nam se takodjer svidjao, kad je med vrcao i umjetno saće pravio. Radeći u kratko je spomenuo postanak i korist ovih uz pokretno saće najznaminitijih iznašašća praktičnoga pčelarstva. Šteta je, što g. Kos ništa ne čita. Njemu je, kako to sarn sa nemalom samosviješću iztiče, prva knjiga „Hrvatska pčela“, a druga knjiga sam pčelac. Više knjiga ou ne pozna, niti ih ne treba. Tako nam je odsjekao o literaturi pčelarskoj. Nu mi smo se iz predavanja g. Kosa uvjerili, da bi trebao, da prouči barem jednoga pčelara n. p. našega Živanovića, profesora u Srem. Karlovcima. Kad bi g. Kos čitao, onda ne bi više tako govorio, nego bi se čudio, kolikim i kakovim je Ijudima bio pčelac knjiga kroz čitavi vijek, pa su i najženijalniji pojedinci tek po nešto pročitali iz te knjige velike. Kad bi g. Kos čitao, onda ne bi pravio onako krupnih giksera, kakovih je bilo u Varaždinu 13. kolovoza. ' Veliki i vrlo zaslužni pčelar baron Berlepsch rekao je: „Vor allem lernt Theorie, sonst bleibt ihr praktische Stiimper euer Leben lang.“ Kad bi gospodin Kos čitao, onda ne bi mislio, što je sada uvjeren, da je njegova košnica hors concours. Čitajući naišao bi mužebit i na ovo: ~lch iordere jeden Imker in die Schranken, der etwas Praktisches und zugleich ebenso Einfaches besitzt oder kennt.“ (btrauli.) Košnica g. Kosa nipošto ne odgovara zahtjevima današnjega pčelarstva, koje Nijemci već znanošću nazivaju, nu mi ju ipak najtoplije preporučamo svakomu i svima, koji žele, da pčelarstvo sa pokretnim saćem prodre u puk. Košnica g. Kosa izgleda i plete se od slame upravo kano obična košnica, samo što je Četverouglasta i što je u njoj pokretno saće. Ja bi košnicu g. Kosa nazvao ~Se IjaČka dzirzonka.“ Za pčelarski naobraženu gospodu, koja hoće i mogu imati pavillone i „pavillon. fahige Bienenkasten,“ ja bih preporučio košnicu Gerstungovu ili košnicu Strauliovu (Dadant-Alberti.) Razumijeva se, da ta gospoda moraju imati osim obilne kese takodjer obilnu pašu pćelinju. Koji pakoimaju mršavu pašu i k tomu možda mršavu kesu, njima preporu Čam Živanovićevu amerikanku. Za seljake i za gospodu ~Stumpere“, koji sačinjavaju ogroman postotak medju „racionalnim pčelarima" preporućam najtoplije ~Se Ijačku dzirzonkuL Ovu će primiti i držati. Jošte će moći govoriti: „Veselje i korist stanovicog zanimanja sastoii se u pravoj i razbornoj vještini, kojom ga izvršavamo.“ (Mantegazza) Kako se vidi, ja sam ovđje napisao, da bi konšnicu g. Kosa
127