Српски пчелар

Пчеларски календар.

II.) Месец август.

ЂОРЂЕ КОЛАРОВИЋ

ешко je иисати пчеларски календар за све крајеве где наш народ живи, јер у неким крајевима престаје у овом месецу свака паша, а у другима почиње главна јесења паша, те има истресаљка у велике посла. У крајевима где паше више нема, престаје матица већ у овом месецу лећи, међутим тамо где има сада бујне пагае, матица леже живо као у време ројидбе, тако да се кошнице у добрим годинама поново роје, паројче и пуштају беле пчеле. У овим крајевима улазе друштва јака у зиму са много младих пчела, док тамо где са јулијем престаје паша, хоће више пута да уђу кошнице слабе у зиму, а још слабије дочекују иролеће, јер су ушле у зиму са старим доста измученим пчелама, које су још прошле године по неколико недеља излетале на пашу. Да пчелар има у пролеће јака и чила друштва, мора сада своје пчеле спекулативно прихрањивати, дајући кошницама неколико всчери, по једно две кашике меда неразблажена водом. Ово треба да чини пчелар дотле, док не опази да су му друштва довољно ојачала. Ово се тиче особито оних пчелара, код којих пада главна паша рано у пролеће. Таки пчелари не смеју чекати, да им друштва у пролеће полагано ојачавају, већ морају спекулативним прихрањивањем спремити још с јесени јака друштва, која ће моћи достојно у рано пролеће главну пашу дочекати и пчелару користи донети. Дакако, да онај ко има јесење паше пе ће морати то чинити, јер ће му друштво и без тога ући снажно у зиму. Пошто се примиче крај пчеларској години, треба сваки пчелар да сирема своје кошнице за зиму. Све матице треба да су без махне, младе и оплођене. Сакату матицу не треба нипошто преко зиме задржати. Кошнице нека имају задоста добра меда. Ако нема изгледа, да ће пчеле моћи себп довољно меда накупити, мора пчелар своје кошнице прихрањивати, додајући им у великим оброцима (2 —3 кгр.) добра меда без воде, или укуха бела или жута шећера. Пчеле боље презиме на шећеру него на рђаву меду. Прихрањивати треба што раније и и у великим оброцима, да би пчеле могле што пре додани им

162