Српски пчелар

саће са затвореним леглом, гдје пчеле већ излазе. Гдје је дакле младих пчела, ту ће и матица бити примљена. 3.) Закон о развитку легла и народа учи, да се матица налазе иа саћу, из којега пчеле излазе као савршен створ, јер ту ће одмах, како пчеле изађу из ћелица, залећи јаја у празне ћелице. На тако мјесто ваља страну матицу додати. 4.) Бијологија пчеле учи да сваки народ има свој мирис, који долази од сполнога мириса матице. Матицу туђу више пута не ће да прими које друштво стога, што има други мирис него матица, коју смо ради да замијенемо њоме. Шта се онда има радити? Треба матицу стару из тога друштва метнути у кавешћић њеко вријеме. па онда метнути младу матицу у исти кавешчић да добије исти мирис од старе матице, коју мислимо избацити из кошнице. Тада ће друштво примили ту младу матицу. Тако исто примиће страну матицу друштво, ако ту матицу загњуримо у мед из кошнице, којој мислимо је додати. Истина то знају и старопчелари, али они то раде по рецепту и не схваћају то као њеки закон бијолошки, као што то схваћају младопчелари. Како мислс младопчелари о развитку легла и друштва пчелињега, то ћемо изложити у броју што долази, јер смо већ одавно то обећали. Још једанпут: 1.) Запаћај матице кад је природа у највећој бујности, а то је почетком јучија, а тада су друштва у највећој снази да се млијеч у пчелињем друштву пресина. 2.) Запаћај матице само у великим ко® шницама, јер се само у њима види снага и сила. Матице из малих кошница не вриједе ништа. 3 ) Запаћај матице само од својих највреднијих кошница, па ћеш тијем створити себи вреднију расу. Јов. Живановић.

Карловци, 29. августа (11. септ.) 1902.

Одбор „Сриске ичеларске задруге у у данашњој својој седпици закључио је, да због немилих догађаја у Загребу неће \чествовати и предлаже и својим члановима да не учествују на „конгресу хрвашских и сриских ичелара“ који би имао бити истога дана кад и

186