Српски пчелар

старе пчеле дају младим пчелама бјеланчевину. коју имају сувише, а примају од младих пчела шећер, што њихову тијелу треба. Тако свака пчела даје оно што другима треба, а прима оно, што њој треба. Тако код младих пчела налази се највише бјелапчевине, јер оне то требају за прихрањивање уљева. Кад је паша врло бујна, онда је и заједнички ток млијечатако јак, да га члановиједнога роја не могу свега употријебити за прихрањивање уљева, него избија тај сувишак млијеча кроз сјекотине на стражњем тијелу пчелињем у облику воска иапоље. Стварањем воска потрошена је маст из млијеча, а остала је бјеланчсвина у изобиљу. Пошљедицаје тога да пчеле граде ћелице трутовске, да матица носи јаја трутовска и да пчеле ту сувишну бјеланчевипу упогријебе на прихрањивање уљева трутовских. Трутовски пак уљеви требају доста бјеланчевине, по анализи Dr. Планте 55,91 процента за прва четири дана. Апи кад је паша бујна тако да пчеле не могу потрошити бјеланчевине ни на прихрањивање уљева, ни на прихрањивање матице, ни на грађење саћа, ни на исхрањивање трутовских уљева, него покрај свега тога остаје велики сувишак бјеланчевипе, онда та бјеланчевина у млијечу утјече на јајњаке матичине тако, да пчеле граде матичњаке, које матица залеже и које пчеле изобилно млијечем напупе. Постаје дакле више матица, којих ће јајњаци моћи сувишну бјеланчевину трошити. Пошљедица је свему овоме ројење. Акат је ројења дакле развитак кризе на перипегију. свршике се

Српска пчеларска задруга у Руми.

Извештај управнога одбора о раду и напретку „Српске пчеларске задруге у Руми“ у течају године 1901/2.

Славна скуиштино! Рад свој у овој години отпочела је потписана уирава корпоративним учешћем на пчеларској изложби у Вуковару и I. клнгресу Српских и хрватских пчелара, који је сутра дан по отворењу изложбе, 14. октобра одржан. Објавивши наскоро за

197