Српски пчелар

како si doslovno napisao u ~Hrv. seosk. pčelaru“ od 1. ožujka o. g. Ja sam u „ Varaždinskom vijesniku” g. 1900. (br. 3±, od 25. kolovoza) napisao ovako: Ja bi košnicu g. Kosa nazvao „Seljačka đzirzonka“. Imenom seljačka košnica (i narodna košnica) ja ne bih nikada nazvao košnicu, koja imade pokretno saće, pa bila ona i najsavršeniji original kojeg autoriteta pčelarskog, a kamo li (Ja neću ovu rečenicu dovršiti, pošto „је bila tada svaka dalja polemika završena“. A ti znadeš, đa tada nije hotio uređnik „V. V.“ štampati mog odgovora na tvoje ~Priposlano.“) Seljačkom košnicom (i narodnom košnicom) može po mojein uverenju postati samo košnica sa nepokretmm saćem. Tvoja košnica ima pokretno saće, ona ne može biti „narodna košnica“, a naziv „seljačka košnica“ upravo na smijeh nagoni, ako ga damo košnici, koja imade pokretno saće. Ja mislim, da se nije nigdje na svijetu toliko pisalo i naučalo o pčelarenju u košnicama sa pokretnim saćem (u dzirzonkama), koliko se pisalo i naučalo kod Nijemaca, odkako je Dzirzon izumio pokretno saće, pa Nijemci nakon 50 godišnjeg iskustva govore danas ovako: Die reine Mobilbienenzucht erfordert eine Summe theoretischer und praktischer Kenntnisse, die sich nicht jedermann aneignen kann. (Alfonsus) To je Kanitz, čij i je izvrsna košnica zaista postala (dakako ne sa pokretnim saćem) narodnom košnicom („ Volksstok“) u velikim osobito istočnim pokrajinama njemačkim, već odavna uvidio, te je u svojoj knjizi „Honig und Schwarmbienenzucht“ napisao : Der Mobilkastenstock ist in Bezug auf die Behandlung der vollkommenste Stock; ich wiinschte wohl, dass es mbglich ware, denselben allgemein zu machen; es wird dies aber fiir immer ein ffommer Wunsch bleiben, weil der diinne Geldbeutel und die mangelnde Meisterschaft seine Hauptgegner sind. Nu ne pišu tako samo Nijemci. Evo kako piše prvi autoritet pčelarski na jugu slavenskom profesor Zivanović: Danas su došli učeni pčelari do toga uvjerenja, da je vrlo glupavo govoriti seljaku protiv pletara, s kojima on može pčelariti bez brige obradjujući svoju zemlju. Pored svoje zemlje njemu je igračka pčelarenje sa pletarama. Sa djerzonkama već ne može tako lako ići. pa i koštaju dosta. Eto tako pišu pčelari učeni i zaslužni, koji su iskušali što

216