Српски пчелар

лепога успеха у пчеларењу. У старије доба када још није било толико развијено знање о пчели и пчеларству као данас, пчелари су имали далеко више меда и воска него многи и многи данашњи пчелари који рацијонално раде. Није неочравдано уздисање многих старих пчелара за старим годинама, имају они право да су оно биле боље године него < ада када из године у годину настају све слабије и мршавије године! Но то није само од природе. Рационалним обрађивањем земљишта, које се свуда шири, потискује се пчеларство, јер честитим орањем, копањем, обрађивањем парлога и свакога закутка уништава се пчелиња паша. Сами пчелари морају тако чинити, па ииак зато не мора се пчеларство избрисати нз реда грана пољске привреде него се може и мора се одржаги као врло важна грана економије. То баш траже и остале гране газдинства, кад се зна какву услугу врше инсекти у оиће а пчеле посебно у оплођавању биљака. Тај начин, како да се пчелама осигура добра паша а пчеларима добар успех, данас је свуда једно од најважнијих пигања, које се на све стране на ичеларским скупштинама у пчеларским листовима претресају и решавају, Ни ми не смемо у томе заостати, јер би заостали у пчеларству крај свега што je хвала Богу и код нас пчеларство одскочило да нисмо постидни и пред другим пародима. Наше пчеларске и привредне задруге морају озбиљно почети радити на томе питању како да се унапреди пчелиња паша, а у томе морају предњачити паши листови као што ће то чинпти и „Српски Пчелар“. Пре свега пчелари морају с особитом ревнопгћу настојати сви и свуда да се јавна и опћинска добра не засађују цвећем и дрвећем тек по укусу или потреби појединаца него да се засађују тако да та места буду лепа и што кориснија. Пчеларска друштва, земљорадничке задруге и друга газдинска удружења па и поједини пријатељи пчеларства морају ићи за тим да задобију са оправданпм разлозима власти за ову ствар. Земаљске власти у Немачкој, Холандији и др. а особито у Угарској издају сваке године наредбе својим органима како се имају засађивати поједина државна и опћинска добра. Угарска влада је издала н. пр. наредбу да се и долме уз ируге жељезничке имају тако засађивати како ће од тога имати пчеларство добити. Па и код нас у Хрватској и Сла-

209