Српски пчелар

želja za raširenje pčelarstva. Posebna pčelarska društva a osobito njegovi govornici učinili bi najradje od svakoga posetioca sjednice odmah pčelara Već iz svoga iskustva znadem, ako ne svaki, to se ipak mnogi dade nagovortti, da se kupi pčele i tako postane najedared „pčelarom." Ovo ime on naravno i zasluži, kad ima pčelce. Ali kakav tu vidimo uspjeb. Od deset onakih tako zvanih pčelara, jedva jedan zadrži pčele i ostane zaista „pravim pčelarom.“ Ostali se iza tri četiri godine istrošili, nikakvog meda nisu dobili, rojevi su im preko zime uginuli, konačno im ugine i sama košnica starica a njihovo pČelarstvo prestade time samo od sebe. Što je sada svemu tome uzrok? Ako ko hoće, da tako pčelari, da on ima od svojih pčelica i prave koristi. a to je valjda bez đvojbe glavnom svrhom svakoga pčelara, to on mora izvađjati kod svojih pčelaca mnogo različitih radnja a ove iziskuju naravno i mnogo vremena. U pčelinjaku imade silno posla i to vrlo važnoga posla. Odmah s proleća, kod pregledavanja pčelaca a leti opet za vreme paše i rojidbe, u jesen kod uzimljavanja, i bio bi rdjav pčelar onaj, koji bi mislio, da zimi ne treba u pčelinjak ni zaviriti, Svim tim poslovima treba vremena i to obilno vremena, a baš toga vremena ratarima osobito Ijeti manjka, budući su oni baš u to vrijeme najviše raznim svojim poslovima oko svojih žitnica zabavljeni. U poslu imade mnogo rada od proleća do zirhe, što se sve ne smije zanemariti. Nije onđa ni čudo, ako ratar pčelar daje prvenstvo ratarskim poslovima, pošto mu ovi pružaju kako njemu, tako i njegovoj porodici življenje. Radnje na pčelinjaku ostaju stoga potpuno zanemarene, ili posve netaknute, dok na njih dodje red. Ovo je pčelama na propast a pčelaru na veliku štetu. Pčele onda samo životare, rojevi se obično razbjegnu, meda nema a konačno i pčele sarne uginu 1.) Stoga neka pčelari samo <maj, ko %a to ima %bilja vremena. Drugi uzrok neuspjeha u pčelarstvu je neznanje. Mnogi misli, ako si je kupio pčele, ili presadio poklonjeni mu roj, košnicu postavio u baštu ua zemlju ili na podmetnutu dasku ili na cigle, pokrio nckakvom šašom ili rogozom, da je time uradio već sve za svoje pčele.

213