Српски пчелар

Јелда (Polygonum fagopirum)

jep ce жиле тако испреплетаЈу и земљиште утврде да ни бујица не може лако досадши таком земљишту, у које је она раширила свој корен. Ипак ова биљка воли суху, јаку и смоласту земљу а песковито и влажно земљиште не. Неки пчелари су писали против ове биљке и приписивали јој разне махне, но познати ботаничар koj’h се особито бави биљкама што спадају у пчелињу пашу Валентин Вист из Рорбаха уверава да пема друге махне осим што се купе на ову биљку неки пауци па оплету мреже у Koj’e се често хватају и замрсе нчеле.

Јелда (хељда, хајда, хајдина) спада међу најкорисније културне биљке а заузима и једно од првих места међу биљкама које пчеле траже. Донесена је у почетку 16.века из Русије. Јелда је леца биљка, расте цраво, на сваком чланку има по један троугласт налик на стрелу лист отворепо зелене боје а испод пазуха листа на подужем дршку стоје гроздасти цвастови са небројеним сићушним белим и понешто ружичастим цветићима. Једна само јелда може имати до 40.000 цветића. Јелда се врло брзо развија, четири недеље траје док нарасте, четири недеље цвета а четири недеље дозрева. Цветићи од јелде имају много медника. који точе много нектара за то их и облећу радо пчеле, но и јелда без инсеката а особито без пчела не би донела ништа семена. Јелда воли слабо и мало нађубрено земљиште; у таком земљишту не нарасте истина јако, али има много нектара и донесе много плода а у јакој земљи нарасте Ј*ако но меда и семена нема. Зато се и сеје у брдовитим крајевима. Јелда се се сеје лети, у нашим краЈ'евима може се сејати на истом земљишту као други усев, а сеје се и ради семена, које служи као изврсна храна за стоку и живину а служи и као људска храна особито у неким сиромашним краЈ*евима. Сеје се и за зелену сточну храну, а коси се кад је у најбољем цвету. Зрела и суха слама од јелде је такође добра храна за стоку. Мед од јелде је угасите боје, има Ј*ак готово сило-

227