Српски пчелар

На то је одговорио министар крепким говором, у коме је рекао да се у последње доба почело радити на развитку пчелирства, али то нека се сматра тек као почетак. Препоручује да се поздрави министар председник, који се радује овом састанку. Поздравља Немце и хвали њихове врлине, истиче равноправност свих народности у Угарској, јер свих се тиче овај конгрес. Завршује поздравом гостију са стране. Овај говор, т. ј. поздрав (на мађарском језику) отиоздрављен је бурним усклицима а доцније кад је штампан у новинама на немачком језику пропратили су га неки Немци са усклицима и знацима питања. После још неких поздрава и отпоздрава говорио је Др. Ђерзон. Хвале му ревност и слободу да се усудио као старац од 92 године на такав пут и такав посао али му не хвале предавања. За тим је отворио министар изложбу. Да ли је субјективно или не, не знам, али Немци кажу да није била особита. Кажу да је у Фридланду и Лајпи (В. Leipa) у Чешкој била изложба далеко величанственија и поучнија. Не ћемо ређати шта је било на изложби, но рећи ћемо да су се истакли предмети које је изложила школа у Геделу и Барон Б. Амврози. Тога дана у подне давао је свечан ручак у част министру владика ДежеФИ, на који су били позвани и знаменитији пчелари а све пчеларе је поздравио посланицом на мађарском и немачком језику. У вече је био банкет, који је приредило друштво за пољску привреду у част Бар. Беле Амврозија као свога дугогодишњег председника а на којем су учествовали и пчелари. У понедељак 1. септ. држана су предавања од којих се истичу као вредна само: Г. Лихтентелера о „пчелињој куги“ и В. Гинтера о „утецају прихрањивања са шећером на стварање воска“. Предавање Ђерзоново: „Шта доноси највишемеда“ куде са свих страна а особито што вечито потеже врлине своје кошнице и напада друге пчеларе (особито Герстунга). Један немачки пчелар уз своју критику додаје: „Није за осуду овај стари господин (Ђерзон) него само они, који ову сцену сличну идолопоклонству стварају тиме што га пуштају да говори."

229