Српски пчелар

вишеном господину Георгију Бранковићу патријарку српеком •са молбом, да благоизволи исплатити дуг задруге, кога дугује манастирској штампарији за год. 1905. Узет на знање извештај тајника за годину 1905. и штампаће се у идућем броју „Српског Пчелара." На властиту жељу брисано ,је из чланства 7 чланова а примљено 14 нових. Дру Милошу Николајевићу изразити благодарност на учињеним услугама српској пчеларској задрузи. —Замолити г. Ристера да води сву бригу о врту. —■ Дужнике утужити. —За чувара узети Раду Сакулско г.

Седмога априла умро је у 85. години славни анатом и физијолог пчеле пастор Павле ШенФелдо. 0 његову животу и раду наћи ће читалац у првој години „Српскога Пчелара. а Лака му зеаља!

Пабирци.

Шта вриједи пчела. Путујући летос по Горњем Банату намерим се на жељезници на једаог Мађара, проста ап особито разумна човека. У разговору о њпховим месним приликама, школи, учитељу, да ми се згода да пређем на тему о пчеларсгву. Чим споменух пчеле, одмах видех, да сам у доуштву са пчеларом, јер се на то очи његове особито засветлише, као у свакога, кад му споменете њему миту ствар, те ме запита: јесте ви пчелар? „Још нисам,“ одговорим ја, „али знам о пчелама што пчелар треба да зна; то се код нас учи у богословији/ Ја вам не могу описати колико се тај човек пријатно изненадио и обрадовао кад је чуо да се пчеларство учи у нашој богословији, да је мој учитељ ичеларства био први наш пчелар, да ми имамо и учитеље, који путују и држе народу предавање из пчеларства. „Богослови наши уче пчеларство наставих —■ да упуте наш сиромашан народ у паметно, разумно пчеларење. Та пчеде су стадо сиротиње.“ „Пчеле су благо, сермија, и нема новаца, за које бисмо ах могли купити од онога, ко воли с њима да ради“ радосно прихвати разговор мој сапутник, а видело се да има још да настави. „Не ћете ми веровати настави он а истина је што ћу вам причати; ја и човека познајем, с којим се то догодило. Како су и по нашим крајевима Чивути почели све више земље куповати, дође један богат Чивутин код нашег, онако осредњег стања човека. Чуо је, не знам од кога, да ће овај продати сву сермију, па је чамеран био да је купи.“