Српски пчелар

ћемо, можемо рој оставити на томе месту, тада ће бити врло јаки, јер ће му још и све пчеле с паше долетети, а ако нам се чини да је рој доста јак, можемо га меснути где хоћемо а маторку вратити на њено старо место. Ројидба се ускорава: спекулативним прихрањивањем, заклопљеним леглом и пуштањем да пчеле граде трутовско саће. Јаку кошницу можемо нагонити да се изро.ји, ако јој додамо који матичњак из друге кошнице и ако је за јутра рано прихранимо течним медом. Задржаћемо ројидбу: ако пуштамо ичеле да граде саће, одвађавањем заклопљена а додавањем незаклоиљена легла, истресањем меда, недопуштањем да пчеле граде трутовско саће и најпосле сасецањем матичњака. Сдсецањем матичњака сигурно се спречава ро|идба, само што је то врло тежак посао, особито на велилима пчелињацима. Када су већ матичњаци у кошницама, значи да је ројидбени нагон на својем врхунцу, па по томе сасецати матичњаке значи за пчелара, ухватити се у коштунац са пчелама, па ко надвлада. Претерано ројење је убијство за кошницу и пчелара, зато се мора што већма сузбијати. Преко воље добивене ројеве треба враћати маторкама. Слабе ројеве треба исти дан кади су се пустили спојити, јер тако ће се лакше снојити, него када иоведу саће и када га матица залеже. По иравилу ројеви са старим онлођеним матицама спајају се заједно, а они са младим матицама опет заједно, но и овде има изузетака. Што су ројеви ранији и јачи, тим боље; зато се не треба нлашити, ако нам се два или три роја ухвате заједно. Никако их не треба раздељивати, него оставити заједно, барем ћемо имати једну ваљану кошницу. У крајевима где нема јесење наше, позни ројеви не вреде ништа. Првенци могу и дуже време на дрвету висити, али са другенцима, трећенцима и т. д. треба се пожурити, да их се што пре стресе, јер ти хоће често да нас изневере. У случају рђава времена. треба прихрањивати ројеве особито оне, који још нису ништа зарадили. У овоме месецу а и иначе преко лета појављује се ичелиња болест вртоглавица, која уме да јако ослаби народе. Правога узрока овој болести не зна се, но по свој прилици биће да већином долази од затвора, а затвор дође код пчела када пресече паша, па пче ie у место нектара једу сувише рђе. Када од вртоглавице оболелу пчелу згњечимо, наћи ћемо у њој пуно жутих густих или јако течних екскремената. Ко има мало кошница, може их лечити прихрањивајући их медом, који смо јако разблажили водом. Будући има више врста ове болести, биће да су им узроци разни. Јака друштва и сама чисте своју кућу, а слабе кош-