Српски пчелар

Такав стид показује глупост, јер војава пчелиње куге не одаје пчелара незналицом, него је незвалпца, ако јсј одмах не ставе за врат, и опда треба баш у листу,, да изађе, како је предупредио ширење заразе. Овај пак, који крије, бојећи се прођи пчелињих иродуката са свога пчелвњака, ако их продаје, а није се куге опростио, бесавестан је човек и потпада под казан, јер унесрећага и друге продајом такових продуката, а могао их је још боље уновчити, ада не шкоди другоме. Код писца ових редака појавила се куга месеца маја 1904. Ако је вису пчеле донеле откуда, онда је донета ва алату кога сам драговољно узајимао сваком. Опростио сам се је по начину како Ђерзон препоручује. Нисам о том могао пвсати, док не видим хоће ли се опет куга појавити у тим кошницама. Свих пет лане су се и ројиле, а и сад су потпуно здраве и добре па самрад да у ~Српском Пчелару“ саопћим, што о пчеливој кузи знам. (Наставиће се.)

М. Шаула.

У Бугарској закон о пчеларењу потврђен 1904. највишом наредбом.*

1. Сваки грађанин има право забављати се пчеларством. 2. Пчелар је сваки онај, који има пчела не гледајући на број и каквоћу кошница. Но да би имао право користити се овијем законом. дужан је сваки писмено или усмено пријавити се опћинској управи. 3. Све опћинске управе имају специјалне књиге, у које записују име, породицу, спол и године пчелара, мјесто, гдје је пчелињак, број и систему кошница. 4. Пчелари се пријављују два пут у години. Први пут до априла не доцније. Ту пријављују број пуних кошница, системе кошница и стање ројева. Други пут до септембра не доцније пријављују број кошница, које су презимиле и број ројева. * Вид. Вћсти по пчеловодству изђ Болгарш написао Хр. Мршула.

71