Српски пчелар

чивањем, а ако је потребно и спекулативним прихрањивањем. 0 изједначивању кошнпца види овај лист год. IX. стр. 38. 56, 71. Друштва треба да су увек јака, јер само са јаким кошницама исплаћује се пчеларити, за слабицу и добра паша нема вредности. Али ако се ипак нађе какви слабица, а има много празна саћа, треба сувпшно саће повадпти и насумпорисати, јер ће се у слабици омегиљити. Ђ. К.

О истресању и чувању меда.

Важнија правила, којих се ваља држати ириликом истресања и чувања меда, ово су: 1.) Истресај мед на време и не чекај да га пчеле сасвим заклопе, јер то је дангуба за пчеле и пчелара, Мед који се брзо ушећери, треба што пре истресати, јер има медова, који се тако брзо ушећере, да их није могуће истрести ако мало дуже остану у саћу. 1.) Ма у које доба године истресао мед, помишљај на црне дане, па зато остављај увек пчелама меда као да ће за који дан зима настати. Боље је мање истрести, него у случају рђава времена или слабе паше истресени мед натраг враћати. 3. Не истресај јако воден мед, јер је незрео, па може да се лако поквари. У пролеће је мед воденији, па зато треба мало дуже причекати са истресањем него у лето и у јесен. У време бујне паше и кишовитих дана бива мед јако воден. Када је мед тако густ, да не лети из ћелица када са саћа стресамо ичеле, можемо га истресати. Др. Лангер каже. да је онај мед ароматичнији, који се на брзо истреса, него онај који дуго стоји у саћу, јер саће јако упија у себе мирис из меда. Што је саће старије, тим више упија у себе мирис. Зато а има саће онако силовит мирис када га топимо. То није природан мирис воска, него је то мирис меда, који је саће у себе упило. 4. Ко још није научен на жаоке, нека не стреса одмах пчеле са оквира, чим га је из кошнице извадио,

84