Српски пчелар

нрогризају нити воће, које је почело зрети нити које је сасвијем зрело. Али ако каквим спољашњим утјецајем зрна од грожђа поиуцају, пчеле ће осјетивши мнрис ићи на сладак сок од грожђа. Али и кад су зрна од грожђа попуцала, пчеле ће ићи на њих само, ако је паша сасвијем мршава, те пчеле у биљкама не налазе ништа нектара и кад небрига пчелар не храни своје кошнице спекулативно како захтијева економија правога пчеларења. Пчелињаци у виноградима нијесу штетни по випограде ни за то, што пчеле само у најгорим случајима траже себи храну у близини својега пчелињака. У нормалним приликама лете пчеле најближе по километра. Зрна од грожђа не прогризају нчеле, него зољеви. А кад спољашњим утјецајем зрна попуцају, нду пчеле на њих, и онда изгледа многима као да оне ирогри« зају зрна. Из саме природе пчелиње већ излази, да оне не прогризају зрна, јер их природа није на то упутила. Пчела дакле није штеточиња и виногради могу бити од штете пчелама, кад их пчелар не његује, него морају да скупљају сок из воћа, који може у кошници ускиснути и сатарити цијелу кошницу. Пчеле врло мало могу сока од воћа инвертовати у мед“. Тако гласи мишљење кр. угарске централне штације за испитивање виноградарства и ампелолошкога института, а то ће рећи да су сами виноградари дали таково мишљење о пчели, који знају посматрати, те који су кадри по томе праву истину изнијети на сриједу. Ја ћу овдје још њешто изнијеги из својега посматрања. Кад је суша, онда зрна од грожђа не пуцају и онда не можеш видјети ни једне пчеле на грожђу. Така је година билалањска и преклањска и ни један виноградар није смио промолити зуба, да се што потужи на пчеле. Али прије њеколико година била је једна година кишовита и грожђе иочне здраво трухнути. Тада су нава« љивале пчеле на трухло грожђе, јер није било ништа паше за њих. Али на чудо велико пчеле нијесу ништа нанијеле себи за зиму покрај свега наваљивања на трухлеж од грожђа и ја сам морао својим ичелама додати силан шећер у јесен, да их одржим нреко зиме. Што ће на то рећи наши виноградари ?

111