Српски пчелар

огранпчи. Даље говори о хватању матица за вријеме главне паше и вели да свака обезматичена кошница попусти у својем раду, у својој вредноћи. Па тако исто и затвараље матица у кавешчић није добро, јер матица, кад је затворена, изгуби своју плодовитост. Боље је кад се матица ограничи на плодиште. Овијем се пачином долази до особитих ресултата. Пчелар Кунце пише о својем пчеларењу и Ханемановој решеци отприлике овако: Ја пчеларим са кошницом са четири етаже. Кад се народи у пролеће развију снажпо и кад је плодиште пуно легла, онда крајем маја ухватим матицу и додам j'e са оквиром и пчелама, на којем сам j*e нашао, у сандук, који се састоји са свијех страна од саме Ханеманове решетке. У тај сан дук метнем два оквира с леглом и три оквира са празним пчелињим саћем. Тај сандук метнем у доње пошљедње одјељење од кошнице и отворим пчелама све четири етаже. Кад у јунију удари главна паша, Moj’e су кошнице све јаке и не миеле на ројење, јер су само шест оквира с леглом у сандуку од Ханеманове решетке. Кад је паша бујна, друштва у таким кошницама чудо навуку меда, јер пчеле немају много легла да хране. У пролеће сам имао 20 кошница, које су биле све једнаке по снази иочетком јулија. У десет сам метнуо сандук од Ханеманове решетке, а у десет нијесам. Добио сам за вријеме главне паше меда липовца и.з десет кошница, у којима нијесам метнуо сандука од Ханеманове решетке, 97 Фунти, а из других десет, у којима сам метнуо сандук од Ханеманове решетке 238 Фунти, свега 335 фунти чистога липовца. Резуктат дакле овај показује јасно шта вриједи Taj’ сандук од Ханеманове решетке. Приход би овај био још већи да пије киша и хладно вријеме нрекинуло излет пчелама у половини паше. Само десет дана могле су се пчеле користити пашом. Осим ове користи, што сам навео, још ћу навести, да безматичење бива брзо и лако и нема бојаши, да ће се кошница ројити. На евршетку паше убијем стару матицу у сандуку од Ханеманове решетке, поелије де» сет дана поодсијецам све матичњаке осим Ј*еднога, изва-

103