Српски пчелар

ма коју грану привреде прате добре и рђаве године, и да особито добре пчеларске године зависе од стотине познатих нам и непознитих узрока. 4. Пчелар мора имати и довољно времсна за пчеларење. А. Максимовић каже, да пчеларство доноси користи, ако се предноћа пчеларства уједини и придружи вредноћи пчела. Пчеле захтевају да је и пчелар вредан као што су и оне вредне, па зато док пчеле раде мора и пчелар радити. Ко не може доспети да сам све посвршава око својих кошница, мора имати вешта номогача, који ће га колико толико моћи ва пчелињаку заменити, јер пчелињак губи све већма вредност шго је дуже без пчелара. 5. Пчелар не сме бити ни Кирјања ни распикућа, него цазумно штедљив. Не знам да ли и у једној привредној грани има толико ненотребних справа и ствари као код пчеларства. Силесгво је ту које чега без чега се може леио пчеларити. Ко је лаке руке и ко не уме да расуди шта му је нужно а шта није, може врло лако да удари у расипање, те да своје беле новце изда за које какве скупе и непрактичине сваштарије. Но пчелар не сме бити ни тврдица, да не би жалећи ексер изгубио потковицу, јер неразумном гатедњом н. пр. не прихрањивати кошнице кад треба и т. д. може пчелар нанети себи штете као и расипањем. 6. Пчеларити треба са кошницама подесним за пчеларске прилике краја где мислимо пчеларити, и држати се опробаних и утврђених пчеларских правила, а не упуштати се особито у почетку у разна покушавања, мада је, искуство најбољи, али врло скуп учитељ. Ово би били у главном увети, до којих стоји успешно пчеларење. Као шго видимо, успех у пчеларењу зависи од прилика краја, где живимо и од нас самих. Па зато ко види све набројане увете испуњене и ко може и хоће да их се држи, нека без оклевања почне пчеларити. Ми му јамчимо за успех.

Ђ. Коларовић.

126