Српски пчелар

je та кужна материја док се не сасуши елестична и што не лежи на дну него на дољној страни ћелице, тамо дакле где је лежао и угинуо опружени болесни црв, jep та кужна материја и није ништа друго него остатак окужена црва, па се често пружа од дна па до краја ћелице. Осим овога битнога знака, у плодишту влада највећи неред, На једном и истом сату наћи ћемо живих и мртвих уљева малих и великих близу да се учахуре, а ћелица без реда заклопљених и незаклопљених. Заклопљене ћелице су обично угнуте уместо да су мало испупчене и наћи ћемо на њима једну или више малих рупица. Многи у овим рупзцама на заклопцима гледају битни знак пчелиње куге, међу тим то не стоји, јер исте таке рупице хоће да се нађу и на оним ћелицама, у којима није нимФа угинула од пчелиње куге него из другога кога узрока У почетку болести не може се на пчелама ништа приметити, али када болест отме маха, престану пчеле радити и у кошници нестане онога иримернога рада, а доста пута хоће пчеле да оставе своју кужну кућу, пак се или као рој ухвате на какво дрво или покушајуда се увуку у коју здраву кошницу. Споменута трухла материја која је у почетку ме кана и еластична и лежи на дољним странама ћелица касније се стврдне и постане танка кора. која је доста слична познатим мрљама од срдобоље, само шго мрља од срдобоље има свуда без реда по саћу и кошници, а ових окоретина или краста, које остану иза кужнога црва има само на дољним странама од ћелица. Та кора је по мишљењу већине особито американских пчелара право гнездо и расадњак пчелиње куге Мада црв и угине, бацил у њему и даље живи и плоди се до год има за себе хране, а после тога распада се у своје клице, које остају у споменутим крастама на дољним странама ћелица. Те окоретине или красте тако су трвде и тако приањају за зидове ћелица, да их пчеле нису кадре оглодати ако не ће да и ћелицу разоре, па за то их ваљда и не чисте, него у те кужне ћелице налију меда, нанесу рђу или их матица залеже. Разуие се да

120