Српски пчелар

Пабирци.

У једној кошници, у којој је матица легла само трутовска јаја, нашао је један пчелар затворен матичњак повелики. У том матичњаку, кад га је на врху расјекао, нашао је два трутовска црва од четири дана и једну жнву пчелу. Ту су пчелу по свој прилици јер друкчпје се не може растумачити зазидале пчеле у матичњак при завршавању матичњака. Пчела је та ушла у матичњак, да храни уљеве, а пчеле су је опет у брзпни завршавајући матичњак зазидале у матичњаку. Пчела се та затворена хранила млијечем у матичњаку. Чудновато! V Батајници у сремској жупанији оснозана је српска земљорадничка задруга. Пчела прелети у минуту 1500 метара, Ове је године здраво трухнуло грожsе пс виноградима, па ипак нијеси могао видјети пчеле па грожђу. Зашто? Зато што се ове године појавио на ораћој земљп и код нас у Карловцима бпјели босиљак. Лет је пчелињи био управљен дакле само на бијели босиљак. То је знак, да пчела у крањој невољи иде на трухлеж од грожђа. Пчела је од природе привезана за цвијет. а цвијет за пчелу. Једно без другога не може живјети. само крајња невоља може пчелу натјерати на трухлеж од грожђа. 0 овоме су се могли увјерити виноградари карловачки, који су непријатељи пчели. У броју „Српскога Пчелара“ у чланку „Сахрв. слав. земаљске иеложбе у Загребу“ нехотице изостало је да је п Ђорђе Диклић, учитељ из Прокика говорио на конгресу пчеларском у Загребу: „Да ли би напредно пчеларење могло успијеваги у Лицв; и Крбави“? и да је на изложби за своје излошке награђен првом наградом, почасном дипломом.

176

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСКОГА ПЧЕЛАРА“ у Карловце. Власник и издавалац Српска Пчеларска задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1906. 614.