Српски пчелар

исто толико јаја као и она која већ неколико недеља носи јаја. Када то знамо и кад смо горе видели, да је додани празни сат преко ноћ био залежен као и од оне назовиматице, која већ дуже времена леже, онда бисмо смели, ако не тврдити, а оно бар држати, да више назовиматица леже јаја у исто време. Сада hy укратко поновити резултат мојих опажања: 1. Назовиматица се може само онда из кошнице одстранити, ако на њу награпамо, кад леже јаја. 2. Ако кошницу са назовиматицом спојимо са другом здравом, може назовиматица надвладати праву матипу и тако још једну кошницу уоропастити. 3. Матица се може додати оној кошници, у којој ie назовиматица, само онда, ако назовиматица није легла јаја дуже од три дана, дакле док нема уљева. 4. Назовиматица се може најлакше ухватити, кад је рој сасвим ослабио и кад му се додаду 3 —4 оквира са напола израђеним саћем. 5. У кошници има више назовиматица, које ио свој прилици у исто време легу јаја. Пакрац.

С. Вуксан.

Да ли у природи једина матица зна хоће ли снети женско или мушко јаје?

(Dr. В u ttel-Re ер е n).

Већина ичеларских листова потврђује, да матица унапред зна, хоће ли снети пчелиње или трутовско jaje. Али се са противне стране чују и ови гласови: „зашто би матица била изузетак међу осталим животињама, кад друге животиње нису у стању знати хоће ли младо, које ће се родити бити мушко или женско, не може то знати ни матица. Огкуда би једина матица то била кадра, кадкод ни једне живогиње то не видимо? Закон, који важи за све животиње, важи и за матицу“. Па да ли тај закон баш увек стоји? Одлучно не. Ми знамо читав низ случајева, на основу којих смо у сгању . у колико је данашња наука кадра испитаги констатовати, да матица или боље рећи женка, род својега подмлатка уна-

184