Српски пчелар

Имао сам 10 медараца. Остало су били ројеви и кошнице, што су се ројиле, које сам морао штедјети. Од тијех 10 комада натресем ја већ 140 кг. Ушла у мене нека помама, па само треси, а уживам, како се канте пуне и телалим куд год дођем, како имам меда. Па у тој помами дирнем и ројеве и оне кошнице, што се изројиле. Кад наједаниут паша пресијече. Окиша се неке три недјеље и ја те године сахраним сав свој лијепи пчелињак. И почео сам му пјевати опијело у липовој паши! Те сам године у јесен остао без једне пчеле, кошнице распродао, само сам, знајуки себе, оставио истресаљку и алат. Послије трогодишње паузе почнем опет и ове године имам опет 27 комада. Али ове године сам од 12 гато сам од њих тресао, затијеи од четири роја, који су ми такође у јесен њешто дапи и од четири просте, што сам их салитром опио, добио на 300 кг. красн »г меда. Али сам пазио на истресаљку. Јер истресаљка ми је први пут сахранила пчелињак. Сад су ми кошпице пуне, а кипте народом. И тако сам дошао до овог правила: кад тресеш мед, шреси само сувишак; треси само одостраг оквире, а напред не дирај, јер је оно кошницин живац! Ако га дирнеш, не помаже ти онда ни Ђерзон, ни Берлепш ни Живановић. Још је један појав у пчеларском животу, који нас учи, да што више меда остављамо кошници. А то је бјежање ројева. Ројеви бјеже скоро само зато, што немају довољно меда. Бјеже за бољом пашом. То су гладнићи. И то обично бива одмах послије ројења, кад престане паша и пред јесен. Из роја аосолутно не смијеш вадити мед, него тек на јесен, ако има и у њима сувишка. А обично бива, кад се рој преко љета лијепо оснажио. Ја сам оне моје критичне године тако тресао и из ројева липовац. Преварило ме је, што је ваиста било у њима још меда. А зато су ми се касније и разлетјели, па оставили и саће и легло. Про Фит ми је био сав оно мало меда и њеких 15 кг. чиста воска,кад сам све саће истопио. Дакле свађам све ово, што сам досад рекао укратко ва ово правило: нека ши је увек ц кошници шшо више меда! Осијек.

Александар Живановић.

14