Српски пчелар

лвњак једино у дворишту, а пак у другу врсту оне, који могу бирати место или у дворишту или у лољу. Најпре ћемо се вабавити са оним пчеларима, који су упућени да одаберу себи место за пчелињак у дворишту. Двориште има у себи и добре и рђаве стране за пчелињак. Једна од добрих страна дворишта јесте та, што је пчеларево око тако рећи увек на пчелињаку; а једна од рђавих је што нема потребне мирноће у њему. И једно и друго веома је потребно за напредак пчелињака. Ако нам није могуће да пчелињак сместимо гдегод у пољу него баш у дворишту, то смо дужни, да и у самом дворишту пронађемо место. које је најугодније за пчелињак. Најугодније место у дворишту за пчелињак јесте оно место, које је најудаљеније од домаће вреве. Пчела воли тишпну и мирноћу. Свака ларма, свака вика и лупа њу узнемирује. Многе и многе не лете на рад, већ круже око пчелињака, као да хоће да одбране свој пчелињак од каква неиријатеља. Сваки час у кошницу и излећу, као да би хтеле да се увере је ли све у реду и миру. А врло често хоће да прекину сасвим лет, те само узнемирено брује у кошници. Особито је зими нужна мирноћа у пчелињаку. Ако нема потребне мирноће, тада пчеле, које се зими скупе у клупче и које су тада као у некој летаргији, многе измиле из клупчета и укоче се од зиме а и превпше траже меда те често добију срдобољу. Све то јако шкоди напретку пчелињака’ Кад смо нашли најмирније место у дворпшту за пчелињак, морамо још пазити и уверити се да ли сунце допире на исто место и колико дуго га обасјава. Ако сунце преко целог дана не може да допре на исто место или пак веома мало, таково место не смемо ни пошто одредити за пчелињак. Сунчани зраци морају што пре иасти на пчелињак наиме стога, да загреју пчелињак и да пчеле што раније изазову на рад. Свакоме је познато да нчела воли топлину. Особито је потребпа извесна топлина зими пс пролећа. Зими стога да пчеле шго боље презаме, а у пролеће, да се матица изазове на што ранпје и обилнпје лежење. Јер кад матице рано почне лећи и то без прекидања. онда до паше друштва ојачају, а само јака друштва донесе користи и напретка. Туко нађено и одабрано место морамо сада тек приуготовити за пчелињак. Таково место ћемо најпре поравнити, посути песком, а затим и оградити. Поравњује се стога, што је лакше кошнипе сместити на поравњеном месгу; што је естегичније видети какав пчелињак, у коме стоје кошнице једпа као дррга; а особито стога, да се не би гдегод вода од киша сливала те задржавала у пчелињаку. Влага је веома опасан непријатељ пчелињака. Опасан стога што у пролеће пчеле при излетању на рад, многа и многа падну доле, те ако још падну на влажну земљу, онда ту и пропадне. А колико пак у пролеће свака пчела вреди, то је сваком познато. Влага се из земље испарава, коју пчелињак у себ.е увлачи, те кошнице брзо пструхну, а и саме пчеле слабо напредују. Зато ћемо