Српски пчелар
је упућена да прелета преко воде многа у њу падне и утопи сеОсобито многе и многе страдају, ако ударе какови ветрови, тада се толико подаве, да који пут буде ивдесеткован пчелињак. 2. Да је закљоњено од јаких ветрова. Ветар је такођер велики непријатељ пчела. Ако ветрови допиру у пчелињак, такав ће слабо напредовати. Такав пчелињак тешко презими и ако презими изићи ће ив зиме врло слаб. Ветар продуше скроз и скроз кошнице, те се многе пчеле покоче од зиме. Ветрови којп највише ударају у пролеће. ти највише штете и почине у пчелињаку. Многа пчела чим измили или излети ради чишћења, ветар је обори на хладну земљу и ту угине. Зато треба пазити, да је место за пчелињак заштићено од ветрова. и то особито од оних, који духају са севера и истока. Ти ветрови у пролеће најчешће духају а при том су доста хладни. Место у пољу биће најзгодније оно, које је у долини или под каквим брегом, који ваклања пчелињак. За сваку сигурност ваља подићи око пчелињака повишу ограду или пак оградити онако, као што су наши стари ограђивали пчелињак, о чему смо већ говорили напред. 3. Да је што ближе доброј паши. Најглавнији увет ва. напредак пчелињака јесте добра паша. Само на доброј паши пчелињак ће добро напредовати. Истина да пчела лети, ако нема у близини паше по неколико километара, алп то већ не ваља. Пчела, која мора толико далеко летети, не може толико пута отићи и доћи на пчелињак као она, која има у бливини пашу. Такова пчела многа и многа страда било од изненадног пљуска и ветра илп пак од каквог другог непријатеља. Она пак пчела, која је у близини, та ће чим осети какво непогодно време за времена долетети у кошницу и спасти се. Осим тога пчела, која мора по неколико километара летети до паше, брзо се искрза и постане неспособна ва рад. Из свега што смо досада рекли јасно је, да сваки пчелар било да хоће свој пчелињак да смести у двориште, било пак у поље, мора при ивбору и приуготовљавању места павити: да /е исто тто ближе иаши, да јв заштибено од ветрова, да је што даље од иовеКе воде, да је у мирноЛи, да је ирема сунцу, сухо, да је ограђено, иоравњено, чисто и засађвно дрветима. Наставиће се. Рума
А. Костић.
44